EWB intervju: Aleksandar Senić, predsednik odbora za evropske integracije

European Western Balkans vam predstavlja seriju intevjua sa ključnim akterima Evropskih integracija sa prostora Zapadnog Balkana. Aleksandar Senić (@AlexandarSenic) je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Repiblike Srbije i član Nove Demokratske Stranke. Senić je aktuelni predsednik Odbora za Evropske integracije Narodne skupštine, a takođe i član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj itelekomunikacije, kao I odbora za poloprivredu šumarstvo i vodoprivredu. Senić je diplomirao  građevinu i ekonomiju, a trenunto je zaposlen na Građevinskom faklultetu Univerziteta u Brogradu, na Katedri za menadžemnt, tehnologiju i IT u građevinarsvu. Poslanik je od 2012. godine.

European Western Balkans: Koji je Vaš lični stav o Evropskoj uniji i značaju integracija Republike Srbije u EU?

Aleksandar Senić: Evropska unija je savez suverenih zemalja sa najvišim vrednostima ljudske civilizacije. Po meni, Srbija može ostvariti samo prosperitet time što bi prihvatila takav model funkcionisanja društva. To bi za Srbiju značilo modernizaciju institucija, stabilnost državei veliku mogućnost razvoja. Tu uključujem i bezbednost svakog pojedinca, kako u finanijskom smislu, tako i kroz vladavinu prava i poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

EWB: Uloga Odbora za evropske integracije u koordinaciji harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU ima svoju ulogu. Možete li da objasnite na koje sve načine Odbor doprinosi integraciji?

AS: Odbor za evropske integracije razmatra predloge zakona i drugih opštih akata sa stanovišta njihove uskladjenosti sa pravnim tekovinama EU, pored toga razmatra programe, izveštaje i druge akte izvršne vlasti koji se tiču pridruživanja EU.

Odbor je formirao Radnu grupu koja je izradila Predlog rezolucije o ulozi Narodne skupštine i načelima u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj Uniji. Ova Rezolucija je usvojena u decembru prošle godinei predviđa obavezu Vlade da pre utvrđivanja pregovaračkih pozicija dostavlja predloge pregovaračkih pozicija Odboru za evropske integracije, a Odbor će posebnom odlukom urediti postupak razmatranja pregovaračkih pozicija na sednicama Odbora za evropske integracije i odbora u čijem su delokrugu pitanja iz odgovarajućih pregovaračkih pozicija.

Odbor vrši svoju kontrolnu ulogu kroz razmatranje izveštaja člana Vlade zaduženog za evrointegracije o stanju u procesu evrointegracija, o stanju u pregovorima, kao i u sprovodjenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA)i drugih izveštaja na tromesečnom nivou.

Pored toga, Odbor održava i razvija bilateralnu i multilateralnu saradnju sa institucijama EU (prvenstveno Evropskim parlamentom), parlamentarnim odborima država članica EU I sa državama u regionu Jugoistočne Evrope.

EWB: Koliko je prihvatanje evropskih standarda, nezavisno od integracija Republike Srbije u EU, značajno za građane naše zemlje?

AS: U našem društvu preovladava konsenzus koji je iskazan i na poslednjim izborima kada su građani glasali za političke stranke koje se zalažu za članstvo Srbije u EU. Posledica toga je da u našem parlamentu imamo potpuni konsenzus oko pitanja evropskih integracija, što će svakako olakšati rad na usvajanju neophodnih reformskih zakona, kao i na procesu uskladjivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Građani su pokazali svest da je reforme neophodno sprovesti u cilju poboljšanja društvenog, političkog i ekonomskog razvoja Srbije, a ne samo zbog formalnog članstva u EU.

EWB: Kada se očekuje naredno zasedanje zajednickog odbora Skupštine Republike Srbije i Evropskog parlamenta?

AS: Prvi sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje održan je 15. novembra 2013. godine u Beogradu. Tada je najavljeno da će sledeći sastanak biti održan u aprilu ove godine u Strazburu. Zbog prevremenih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji i izbora za Evropski parlament, ovaj sastanak je odložen za septembar/oktobar ove godine.

EWB: Skupština Crne Gore i Sobranje Makedonije imaju već razvijen odnos sa Evropskim parlamentom. Da li se konsutujete sa svojim kolegama iz drugih parlamenata u procesu priključenja? Ukoliko se konsultujete, koje su oblasti u okviru kojih ostvarujete saradnju?

AS: Evropski parlament ima razvijenu saradnjusa svim parlamentima zapadnog Balkana, kroz različite forme u kojima učestvuju članovi Evropskog parlamenta i parlamenata zapadnog Balkana. Naglasio bih da Narodna skupština ima razvijenu saradnju sa Evropskim parlamentom. U periodu od 2006. do 2013. godine održano je sedam Interparlamentarnih sastanaka Narodne skupštine i Evropskog parlamenta. Nakon stupanja na snagu Sporazuma o stabiizaciji I pridruživanju (1. septembra 2013. godine), interparlamentrni sastanci se održavaju u formi sastanaka Parlamentarnog odbora za stabilizaciju I pridruživanje (naziva se i zajednički odbor, s obzirom da je sastavljen od podjednakog broja članova Evropskog parlamenta i narodnih poslanika Narodne skupštine). Ovaj Odbor se sastaje dva puta godišnje (jednom u Beogradu, a jednom u Briselu/Strazburu), kako bi razmatrao pitanja vezana za proces stabilizacije I pridruživanja.

Očekujemo da će saradnja sa EP biti nastavljena posle izbora za EP, kao i da ćemo i dalje imati podršku i pomoć naših kolega, evropskih parlamentaraca, u procesu evropskih integracija.

Narodna skupština, tj. Odbor za evropske integracije, aktivno su uključeni i u regionalnu parlamentarnu saradnju. Regionalna parlamentarna saradnja se ostvaruje učešćem delegacije Odbora u Parlamentarnoj dimenziji procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi i Konferenciji odbora za evropske integracije zemalja učesnica procesa stabilizacije i pridruživanja (COSAP). Na ovim skupovima razmatraju se teme od značaja za proces evropskih integracija zemalja regiona, kao i sva pitanja od značaja za regionalnju saradnju.

EWB: Smatrate li da, pored harmonizacije zakona i politika sa EU, treba doći i do promene odnosa narodnih poslanika prema svojim obavezama? U kom pravcu bi se te promene trebale biti usmerene?

AS: Smatram da bi svaki narodni poslanik trebalo da u oblasti u kojoj je stručan da svoj doprinos, prvenstveno kroz rad skupštinskih odbora u kojima je član, ali i na svim forumima gde predstavlja Narodnu skupštinu, njene odbore ili Republiku Srbiju.

Takođe je potrebno da narodni poslanici uspostave bliži odnos sa građanima koji ih biraju, kao i da rade na tome da približe građanimabenefite koje oni sami ostvarujučlanstvom Republike Srbije u EU i neophodnost usvajanja evropskih standarda, kako bi se unapredio svakodnevni život građana.

EWB: Šta je to što smatrate posebno bitnim za dalji proces integracije Republike Srbije u EU?

AS: Smatram da je najbitnije da je na izborima ostvaren konsenzus po pitanju nastavka evropskih integracija Srbije. S obzirom da su počeli pregovori,trenutno je najvažnije da se završi formiranje pregovaračkog tima Republike Srbije za pregovore sa EU.Od početka pregovora, od januara ove godine, održano je nekoliko sastanaka skrininga po pregovaračkim poglavljima, kako eksplanatornih tako i bilateralnih. Administracija Republike Srbije pokazala je da ima dobre kapacitete da iznese proces pregovora, što su istakli i predstavnici EU na dosadašnjim sastancima.Potrebno je da dalje jačamo administrativne kapacitete kako bi što spremniji dočekali otvaranje pregovora, posebno za poglavlja 23 i 24. Potrebno je takođe jačati kapacitete za korišćenje pretpristupnih fondova EU (IPA fondovi), koji su nam na raspolaganju kao zemlji kandidatu.

Autori: Nemanja Todorović Štiplija i Nikola S. Ristić

Advertisements