EWB: Cilj amandmana da unapredi tekst rezolucije

Beograd, 30. 01. 2015. – Velika većina od ukupno 222 amandmana na predlog Rezolucije izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera o napretku Srbije dolazi sa različitih strana sale EP i tu je da unapredi tekst rezolucije i da smernice, kritike i pohvale Srbiji, kaže glavni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija.

Amandmani će biti razmatrani na sednici Komiteta za spoljne poslove EP krajem februara, a do tada može doći do povlačenja, usaglašavanja, kao i spajanja amandmana, dok će se o Rezoluciji raspravljati i glasati na plenarnoj sednici EP u Strazburu u martu, podseća on.

Analizirajući za Tanjug, on je primetio da su domaći mediji najviše pisali o amandmanima podnetim od strane hrvatskih poslanika u EP, prvenstveno poslanika iz HDZ-a na čelu sa Andrejom Plenkovićem, potpredsednikom Komiteta za spoljne poslove EP, i Tonina Picule iz SDP-a.

Kroz pisanja u medijima stvorio se utisak da postoji takozvana „hrvatska nacionalna delegacija“ u EP koja deluje jedinstveno, navodi Štiplija, primećujući da amandmani hrvatskih poslanika nisu zlonamerni, kako su to neki mediji preneli.
„To je daleko od istine. U EP poslanici deluju individualno i kroz poslaničke grupe, pa nacionalno delovanje kao takvo ne postoji. Sami poslanici iz Hrvatske su duboko podeljeni u dva, tj. tri tabora. I na amandmanima koji su podneti jasno vidimo drugačiji jezik i stil hrvatske desnice i levice“, analizira on.

Štiplija kaže i da su, kako praksa EP nalaže, izvestioci iz senke poslaničkih grupa imali prioritet u predlaganju amandmana u ime svojih grupa, a da s obzirom na to da Mekalister dolazi iz redova Evropske narodne partije (EPP), izvestioci iz senke dolaze iz ostalih grupacija u parlamentu.

Grupni amandmani, objašnjava on, najčešće pozivaju na što brže otvaranje prvih poglavlja u procesu pregovaranja, kao što je poglavlje 32 o finansijskoj kontroli koje bi moglo biti prvo otvoreno u nekom narednom periodu.
„Parlamentarci pozivaju na otvaranje poglavlja što je pre moguće, uzimajući u obzir da na tehničkom nivou pregovora sve funkcioniše u najboljem mogućem redu, i da su i Srbija i EU spremne na naredne korake u procesu pridruživanja“, kaže Štiplija.

Amandmani, kako je dodao, pozivaju i na krajnje definisanje i brzo otvaranje poglavlja 35 koje se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Što se tiče ovoga, bitno je istaći da amandmani prepoznaju da je do zastoja u pregovorima došlo i zbog krize u Prištini, ukazuje on.

Pojedinačni amandmani dolaze sa različitih strana i po različitim obrascima, objašnjava on.
U ostale amandmane spadaju oni koji se odnose na spoljne poslove, oni koji se tiču saradnje u regionu, prava nacionalnih manjina, kao i amandmani koji su se u EP preneli iz domaće politike, navodi Štiplija.

Amandmani koji se odnose na spoljne poslove pozdravljaju predsedavanje Srbije OEBS-u i ističu da bi naša zemlja trebalo da odigra konstuktivnu ulogu u krizom zahvaćenoj Ukrajini, dok deo amandmana poziva Srbiju da uskladi spoljnu politiku sa politikom EU, naročito što se tiče odnosa sa Rusijom, ali imajući u vidu i kulturne i ekonomske odnose Srbije i Rusije, objasnio je on.

Veliki broj amandmana dolazi od poslanika iz okolnih zemalja – Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Bugarske, i oni pozdravljaju izbore za Nacionalne savete nacionalnih manjina, ali i pozivaju Srbiju da još više unapredi položaj manjina, i ukazuju na
konkretne probleme sa kojima se te zajednice suočavaju.

Poslanici iz pojedinačnih zemalja ukazuju na probleme njihove manjine u Srbiji, ali ne kritikujući Srbiju oštro po tom pitanju, navodi Štiplija koji očekuje da će rezolucija obuhvatiti i odnos prema manjinama.
„Naredna grupa amandmana tiče se odnosa u regionu. Srbija se poziva da zajedno sa okolnim zemljama, članicama EU, reši sva otvorena pitanja koja se mogu naći na putu integracija pre otvaranja pregovaračkih poglavlja“, objašnjava on.

Štiplija podseća da je reč o problemu koji je postao vidljiv tokom pregovora Hrvatske i EU, kada je Slovenija blokirala pregovore u 13 poglavlja svom susedu.

„Tekst amandmana na rezoluciju, želi da predupredi ovakav scenario kod Srbije, pozivanjem svih strana da reše sporove bilateralno. Ovde se misli i neka otvorena pitanja iz sukcesije SFRJ, otvaranje arhiva bezbednosnih službi bivše države, pitanja suđenja za zločine, pomirenja, granične linije na Dunavu“, ukazao je on.

U amandmanima se pozivaju institucije da omoguće nesmetan rad zaštitniku građana, kao i povereniku za informacije od javnog značaja, ali i ostalih institucija tog tipa – Agenciji za borbu protiv korupcije, Državnoj revizorskoj instituciji…

Kako je naveo, Srbija je pohvaljena da je dobro iskoristila finansijska sredstva iz fondova EU za period od 2007-2013. godine.

Izvor: TANJUG

Advertisements