Beograd da reši sporove sa susedima

Brisel, Beograd – Spoljnopolitički komitet Evropskog parlamenta raspravljao je juče u kasnim poslepodnevnim satima o predlogu rezolucije izvestioca EP za Srbiju o napretku države u evropskoj integraciji i amandmanima na prvi nacrt dokumenta, koji je predstavljen u januaru. Kako je Danas pisao u više navrata, na predlog rezolucije stigla su čak 222 amandmana, a potom je obavljeno njihovo usaglašavanje.

Podsetimo, amandmani desničarskih hrvatskih poslanika iz redova HDZ-a i HSS-a nisu naišli na odobrenje, pa se neće naći u kompromisnom tekstu rezolucije. Između ostalog, u usaglašenom tekstu nema ni pomena izmena zakona o ratnim zločina, ni slučaja Šešelj. Istovremeno, Vlada Srbije poziva se da se uzdrži od antievropske retorike i podseća da Beograd treba postepeno da usaglašava spoljnu politiku sa EU.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, komentariše za Danas da ne postoji direktna veza između Izveštaja EP i otvaranja konkretnih poglavlja u procesu pridruživanja EU, ali je izuzetno važno šta Parlament misli o tome.

– Dobro je da je veliki broj amandmana pokušao da tekst izveštaja učini bolji, ali i da skrene pažnju na probleme koje su neke članice imale prilikom svog pristupanja. Ovde prvenstveno mislim na potencijalna blokiranja od strane drugih država članica. U kompromisnom tekstu Srbija se zajedno sa zemljama regiona, članicama, kandidatima i potencijalnim kandidatima za EU poziva da reši sve bilateralne sporove na konstruktivan način i uz dobrosusedsko razumevanje, jer je to u u interesu svih učesnika u ovim sporovima. Ovo je jedan od retkih amandmana Andreja Plenkovića iz HDZ-a koji se našao u kompromisnom tekstu – objašnjava naš sagovornik.

Prema Todorovićevim rečima, u kompromisnom tekstu pozdravljaju se i dosadašnji koraci Srbije u pomirenju sa zemljama regiona, a posebno se ističe pomirenje sa Mađarskom, gde se stavlja akcenat na susret predsednika dve zemlje u Čurugu. „Srbija se poziva da i dalje igra konstruktivnu ulogu u Bosni i Hercegovini. Takođe, pozdravljaju se pregovori sa Prištinom, kao i učešće Srba u kosovskim institucijama. Najzad, Srbija se poziva da pruži sve potrebne podatke o nestalim osobama, ali i da otvori arhive JNA i obaveštajnih službi bivše Jugoslavije“, zaključuje on.

Podrška nezavisnim telima

Todorović ocenjuje da su evropski poslanici bili veoma brzi u svom delovanju, pa su određeni amandmani „preneti“ u EP iz domaće politike i nalaze se u kompromisnom tekstu. U tom kontekstu, on podseća da EP izražava podršku nezavisnim regulatornim telima, poput zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja.

Autorka: M. Stojanović 

Izvor: Danas

Advertisements