EWB intervju: Borko Stefanović, predsednik poslaničke grupe Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije

EWB kreće seriju intervjua sa predstavnicima opozicionih stranaka u parlametnima zapadnog Balkana. Borislav Borko Stefanović (@BorkoStef), je od 2014. godine potpredsednik Demokratske stranke, i predsednik poslaničle grupe Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Rođen je u Novom Sadu, gde je diplomirao na Pravnom Fakultetu. Profesionalni je diplomata od 2001. godine. Šef kabineta Ministra spoljnih poslova i politički dikektor Ministarstva postao je 2007. godine, a za šefa Pregovaračog tima za dijalog sa Prištinom imenovan je 2011. godine.

European Western Balkans: Poštovani gospodine Stefanoviću, krenućemo sa pitanjem koje je na vašu karijeru ostavilo naveći trag – zanima nas vaše mišljenje o pregovaračkom procesu između Beograda i Prištine. Koliko je taj proces transparetnan i koliko su građani upznati sa ishodom pregovaračkih rundi?

Bokro Stefanović: Mišljenja sam da je svima vidljivo da javnost ne zna nijedan detalj razgovora u Briselu. Ne zna se šta je konkretno dogovoreno u vezi energitike, telekomunikacija ili pozivnog broja. Detalji se samo znaju za Briselski sporazum koji smo i mi podržali i za koji smatram da treba biti sproveden do kraja.

Građani Srbije su svaki dan suočeni sa novim iznenađenjima oko tih razgovora. Dinamika i implementacija Briselskog sporazuma je nepoznanica. Takođe, nepoznanica je i pitanje civilne zaštite na severu Kosova za koje se ne zna kada i kako će biti rešeno, a isti je slučaj i sa Zajednicom srpskih opština. Takođe, svedoci smo da je postignut dogovor o pravosuđu i taj dogovor je predstavljen na vrlo opskuran način.

Prema tome, kombinacija dve stvari – pune kontrole medija od strane režima sa jedne strane, i nemuštih i nedovoljnih odgovora, izbegavanja detalja i izbegavanja suočavanja sa Narodnom skupštinom o tim razgovorima sa druge strane, daju za rezultat to da su građani totalno nezainteresovani za pregovarački proces. Svi su s pravom posvećeni svom izuzetno ugroženom životnom standardu i potpunoj propasti srpske ekonomije i socijalne strukture.

Ja danas ne vidim da iko ima bilo kakvu nameru da u Narodnoj skupštini predstavi bilo šta što je dogovoreno. Pri čemu, kažem unapred, Demokratska stranka neće ni na koji način otežavati Briselski dijalog. Naprotiv, mi ćemo ga podržati zato što smatramo da je to jedini pravi put mirnog rešavanja problema grđana.

EWB: Koja je pozicija poslaničke grupe Demokratske stranke i ostalih opozicionih partija u Narodnoj skupštini kada govorimo o usvajanju zakona kojima se domaće zakonodavstvo usklađuje sa pravnim tekovinama EU?

BS: Poslanička grupa Demokratske stranke uvek podržava sve predloge zakona koji su deo evropske agende. Podržavamo evropski put Srbije i želimo da Srbija što pre postane članica Evropske unije. Iako smo svesni svih nedostataka, problema, birokratizacije, pa čak i korupcije koja postoji u Evropskoj uniji, mi ipak razumemo da je to najbolja alternativa za našu zemlju, koja nije jedina, ali koja jeste najbolja i mi ćemo uvek podržati Vladu u njenim evropskim naporima. Sa druge strane mi kritikujemo sporost Vlade, neefikasnost, njihova neispunjena obećanja o otvaranju poglavlja.

EWB: Kakvo je vaše mišljenje o eventualnom osnivanju „Vlade u senci“? Da li ćete uziti učešće u toj Vladi?

BS: Ja lično nisam protivnik „Vlade u senci“. Ja podržavam tu ideju i mislim da ona ni na koji način ne može da odmogne, već može da pomogne da se ojača opoziciona politička oštirca. Smatram da aktivnosti opocizicije moraju biti mnogo vidljivije i da aktivizam mora da se poveća, da se uključi što više ljudi, ne samo iz stranaka, već i uticajnih pojedinaca, intelektualaca, akademske javnosti, sindikata, iz nevladinog sektora i tako dalje. Za tako nešto mislim da je mnogo važnije da se ljudi okupe oko jasnog programa, jasne politike, jasne alternative, suprotne politike od Vučićeve politike i naravno borbe protiv njega kao nekoga ko ne samo što uništava ekonomiju i budućnost ove zemlje i prespektivu za mlade i ubija srednji sloj Srbije, na svaki način, već i sprovodi autokratski režim – guši slobodu medija, progoni političke neistomišljenike i sve ostalo što se u Srbiji dešava. Dakle, ta kombinacija treba da bude okosnica budućeg zajedničkog rada na političkoj demisiji Vučićevog režima.

EWB: Da li mislite da je rakcija javnosti bila odgovarajuća povodom dešavanja koja su se ticala omogućavanja nesmetanog rada Zaštitniku građana kao i napadima na njega?

BS: Postoji više razloga za slabu rekaciju javnosti. Veliki deo građana je u stanju razočaranosti, apatije i ljudi prosto ne žele da se upuštaju u politiku, niti ih ona interesuje. Ja imam utisak da većina ljudi ne prati informativne emisije, da ne čitaju novine. Napravljeno je jedno društveno stanje koje odgovara ovom režimu. To stanje se najčešće reflektuje kroz rečenicu “Svi su isti”. Ta rečenica suštinski znači – mi želimo nastavak ovakvog stanja, mi želimo da Vučić zauvek vlada Srbijom na način na koji vlada.

Prema tome, najveći protivnik opozicije nije Vučić i njegova politika, najvećni protivnik su apatija i razočaranost i potreba da se na nov način, sa novim programom i novim ljudima izađe pred građane. Sve drugo je pokušaj koji neće biti uspešan zato što građani neće da glasaju dva ili tri puta za dokazano neuspešne modele, neuspešne politike. Put je u suprotnom pristupu od Vučićevog pristupa i put je u suprotnoj politici, u suprotnom programu, a ne u programu koji je isti kao njegov samo ćemo ga mi brže i efikasnije sprovesti. Politika manjeg zla mora najzad da se izbriše iz srpske stvarnosti.

EWB: Svedoci smo da je u susednim zemljama situacija slična, da li mislite da postoji model koji se preliva iz zemlje u zemlju?

BS:  O tome sam više puta javno govorio. Srbija po prvi put ima takozvanu supervećinu. U celom okruženju nalazimo političke blizance, ljude kao što su Orban, Gruevski, Erdogan, i na kraju Putin. To su ljudi koji žele supervećinu, delimičnu ili punu kooperativnost na spoljnopolitičkom planu, pronalaženje novih saveznika, a na unutrašnjem palnu carte blanche da rade šta hoće. Zato imate taj problem da deluje kao da Evropa podržava Vučića zato što žele pozitivan ishod kosovskih pregovora, a sve ostalo im nije bitno. To je opšti utisak kod građana i ljudi na taj način najlakše objašnjavaju činjenicu da su kritike Vučićevog autokratskog ponašanja u Srbiji vrlo mlake ili skoro nikakve. To dekuražira proevropske snage u Srbiji zato što smo navikli da uvek do sada, kada smo se borili protiv autoritarnih režima u prošlosti, imamo barem deklarativnu i moralnu podršku spolja. Zato mi svi treba da napustimo taj zimski san, tu uljuljkanost u to da su jednom postavljene šine uvek na istom mestu. Mi moramo s punom realnošću da gledamo ka Evropi i da shvatimo da nam slobodu, ljudska prava i ekonomski prosperitet neće niko doneti, nego mi sami moramo da se izborimo za njih.

EWB: U javnosti se govori o novom programu Demorkatske stranke. Da li ste mišljenja da DS treba da ide koracima reformisane socijaldemorkatije ili da postane nova levica?

BS: Ja jesam neko ko je na levom krilu socijaldemokratije i levom krilu Demokratske stranke. Ja sam se uvek zalagao za leve ideje i to nije ništa novo. Ja nikoga ne kopiram niti smatram da je ono što je dobro za grčki narod automatski dobro i za srpski narod, za naše građane. Ja se zalažem za to da izvršimo značajne promene programa i ponuda građanima, pa čak i promene ideološkog usmerenja stranke. Bez toga smatram da idemo ka centru, a samim tim i ka margini političkih dešavanja. Primer PASOK-a je to najbolje pokazao. Jer, kada stranke centra, bile one centar levo ili centar desno, siđu sa pozicije izvršne vlasti u nekoj zemlji one ubrzano gube podršku zato što građani s pravom dobro vide da je to suštinski aktivnost na promeni političke elite na vlasti, a ne značajne promene u rešavanju životnih pitanja. To nije kriza Demokratske strane, to je kriza socijaldemokratije u Evropi. Socijaldemokratija nema odgovor u ovom trenutku na potrebe građana zato što socijaldemokratske i liberale partije ne vide da su jedne drugima večne kopije. Svi imaju isprepletane programske šeme i građani se onda opredeljuju samo na osnovu toga da li im se neko više sviđa lično ili ne. To je pogrešan put. Zato ja smatram da moj predlog programa Demokratske stranke, koji ću ponuditi stranačkim organima, treba da bude razmotren u jednoj otvorenoj političkoj debati. Spreman sam na svaki ishod toga. Ne cepam stranku, ne borim se za promenu rukovodstva Demokratske stranke, ali se borim za jedan novi politički diskurs sa punom svešću da to nije popularno u svim krugovima u okviru Demokratske stranke, ali vidim da je vrlo popularno među građanima. Možda to nekome probudi neki osećaj realnosti.

EWB: Kakva je saradnja levice, a prvenstveno sicijaldemokrata, u regionu?

BS: Socijaldemokrate u Makedoniji su osam godina u opoziciji, što njihov položaj čini težim. Prolazili su takođe kroz promene rukovodstva, kroz unutrašnja trvenja i naravno da prolaze kroz neverovatan progon od strane vlasti. Stalno. Ovo što se sada dešava je kulminacija nečega što što traje godinama. To je upravo ono što će biti sa Demokratskom strankom u Srbiji, ako mi nešto ne promenimo i u svom programu i u svojoj kadrovskoj strukturi.

Mislim da socijaldemokrate u regionu treba da se okrenu potrebama građana, da najzad izbave  građane iz ruku krupnog kapitala i njegovu podređenu ulogu u odnosu na taj kapital. Kapital mora biti u službi građana. Treba da se ne stidimo državnog intervencionizma u privredi, da podignemo najnižu cenu rada, da zajednički nastupimo ka Briselu kroz moju ideju za koju se nadam da će imati podršku u budućnosti, ne mora ovog trenutka.

Ta ideja jeste stvaranje jedne labave Balkanske konfederacije koja bi bila skup država ili entiteta koji ne bi gubili svoju suverenost učešćem u konfederaciji, a koja bi imala jedan zajednički i vrlo jeftin organ koji bi bio isključivo nadležan za odnos i za zajedničku izradu projekata prema Briselu, za zajedničku migracionu politiku i koji bi pregovarao i nastojao da ceo region ima moratorijum na otplatu i značajan reporgram spoljnog duga, jer bi taj novac morao biti upotrebljen za podizanje bruto društvenog proizvoda. Pošto nas svi na zapadu i u Briselu gledaju kao na region, i pošto svako od nas može biti više ili manje uspešan u ispunjavanju kriterijuma iz evropske agende, ali to neće promeniti činjenicu da ako jedna država u regionu Zapadnog Balkana zaostaje da će svi ostali biti manje ili više u velikom problemu. Ne može niko da me ubedi da je naša uspešnost u evropskim integracijama suštinski toliko značajna da nema uticaja šta će biti sa Bosnom i Hercegovinom, recimo. To je prosto iluzija. Mi moramo, svi zajedno, da vratimo Balkan Balkancima, da nastupamo sa jednim glasom, glasom solidarnost, jednakosti i socijalne pravde, glasom Balkana prema Evropskoj uniji, ali  i prema istoku, i glasom koji će omogućiti da mi ostvarimo naša prava kao klub, a inače nas vide kao takav i inače ćemo čekati na ulazak u Evropsku uniju, kako god okrenete bar deset godina. U tom smislu, dok smo u čekaonici, hajde da taj naš objekat renoviramo, sredimo, da najzad prestanemo da pričamo o našim nesuglasicama u prošlosti, da se okrenemo budućnosti, da rešavamo socijalne i ekonomske probleme, rastuću bedu i siromaštvo, sa slikama Albanaca koji odlaze sa Kosova u velikim brojevima, a istovremeno sa svešću da se to dešava suvda, dakle da to nije nikakva posebnost Kosova u tom smislu. Beda je okovala ovaj region i ovaj region će biti na izvolite, što se kaže u Srbiji, tj. biće na tacni za razne iredentističke i imperijalne poteze od strane Ankare ili Moskve. Prema tome, uvek nam je bilo bolje i uvek smo bili jači kada smo zajedno nastupali. Ko to ne vidi, taj suštinski misli i živi u iluziji da samostalno, kroz male korumpirane oligarhije koje su u službi banaka, može da nastavi sa ovim neljudskim, elitističkim načinom upravljanja i izrabljivanja ljudi koji postaju svi deo reklame Balkan – region jeftine radne snage. Ja se svom snagom borim i boriću se protiv toga.

EWB: Za kraj bi mogli još malo o levici. Ideja levice je solidarnost i zajedništvo, da li je potrebno zajedništvo levice na Balkanu? Protesti zahvataju okolne zemlje, a u Srbiji nema sličnih reakcija, zbgo čega?

BS: Mislim da je stvar jasna. Ljudi sve više vide šta se dešava i sve više su nezadovoljni ne samo u Srbiji već i na drugim mestima na Zapadnom Balkanu, ali su protesti sporadični. Imamo još jedan dodatni problem, a to je da sve što je levica do sada bila na Balkanu bila kvazilevica, ratna levica, izolacionistička, nacionalistička levica koja je nonsens sama po sebi i koja je nepostojaća stvar. Mi imamo levičarsku partiju u Srbiji koja glasa za mere štednje, a čiji članovi kažu da su levičari, pa šalju Ciprasu čestitke ne razumejući da su u stvari oni sve suprotno od onoga što je Cipras i Siriza u Grčkoj. Mislim da svi vide da je to komedija, i to tragikomedija.

Imamo i drugi problem – ljude koji su deklarisani levičari, ali se i dalje bave primarno nacionalnim pitanjima. Njihov nacionalizam pokriva borbu za jednakost, socijalnu pravdu, socijalnu državu, državu u kojoj će kapital biti vraćen u neke svoje prirodne okvire i u kojima će banke biti pod udarom regulacije, ali ne mogu time da se bave. Imate Albina Kurtija kao primer koji je sve popularniji na Kosovu, koji je deklarisani levičar i voli o tome često da govori. On je mlad čovek koji tvrdi da se bori za jednakost i pravdu, ali koji je potupuno zaokupljen nacionalnim pitanjima, snovima o Velikoj Albaniji, antisprskom histerijom i sličnim stvarima. I on, kao i ja, se često poziva na Dimitrija Tucovića. Vidite, tu je razlika – ja kada se pozivam na Tucovića ja to stvarno hoću da sprovedem, a Albin Kurti kada se poziva na Tucovića on razmišlja kroz nacionalnu prizmu i misli o Velikoj Albaniji. Dok se ti duhovi ne vrate u bocu i stvari raščiste na Balkanu nikada neće biti stabilnosti. Meni je drago da trendovi idu u tom pravcu. Tako da, gospodin Kurti i slični njemu, moraće vrlo brzo da se prilagođavaju onome što ja zovem simbolično „drugo rušenje Berlinskog zida“ koje obuhvata Evropu, što zapravo predstavlja vraćanje Evrope njenim izvornim principima – jednakosti, pravičnosti i borbe protiv stvaranja klubova država svrstanih po bogatstvu. Naš premijer nije primetio rušenje prvog Berlinskog zida, vidim da nije primetio ni rušenje drugog zato što insistira na tom „neoliberalno-bankarskom-Štedite!“ modelu.

Nadam se da drugi koji su sada u opoziciji na Balkanu vide šta se dešava i da je potrebno da se što više okupimo, ali da to ne bude klasično okupljanje gde se viđamo na nekim konferencijama na kojima sedimo par sati i svako pročita svoj referat, pa ode kući. Nije to ono što ja predlažem. Ja predlažem ipak političku tvorevinu koja će imati snage da se bori protiv pravih problema Balkana, a to je nezaposlenost, to su socijalne nejednakosti, to je taj grabljivi bankarski kapitalizam i razvlašćivanje oligarhija koje ovde postoje. Ako to ne vidimo i ako ćemo i dalje da nastavimo da se bavimo našim nacionalizmima i našim bitkama iz prošlosti, onda smo svi zaista na putu, osim baš tih ljudi iz elita, da budemo jeftina radna snaga u nekoj stranoj firmi gde će gazda moći da nas plati koliko on hoće i koliko odgovara njegovom budućem profitu, a ne onome što je važno za potrošnju i što je važno za normalan ljudski život.

EWB: Gospodine Stefanoviću, hvala vam na izdvojenom vremenu. Želimo vam puno uspeha u daljem radu i vašoj političkoj borbi.

Autori: Nemanja Todorović ŠtiplijaNikola S. Ristić

Izvor: European Western Balkans

Advertisements