Put do Rezolucje Evropskog Parlamenta

Iako se još uvek nije slegla prašina oko naširokog pisanja medija o amandmanima hrvatskih poslanika na tekst Rezolucije izvestioca za Srbiju Evropskog Parlamenta Dejvida Mekalistera,  shvatili smo da su samo u jednom danu svi amandmani desničarskih hrvatskih poslanika „pali u vodu“. Šteta štamparske boje i živaca čitalaca…

 Sa druge strane, nekoliko listova i portala već drugi put za aktuelno zasedaje Evropskog parlamenta, govore o „usvjanju Rezolucije“. Čovek bi pomsilio da su dve rezolucije već usvojene, i da čekamo još jednu ove nedelje. Slično je i sa dokumentima koji dolaze iz Evropske Komisije i Saveta Evropske unije.

Pažnju privlači i činjenica da se nege govori o „Izveštaju Dejvida Mekalistera“, a negde o „Rezoluciji Evropskog Parlamenta“. A šta je od toga tačno, a šta nije, nije nikome mnogo ni bitno, bitno je šta će se u tekstu naći i koliko ćemo produbiti sukob sa „’Rvatima“ na svim frontovima, pa i na ovom Evropskom na kome nismo ni akteri. 

Ovaj tekst je zamišljen kao kratki vodič kroz usvajanje Rezolicije o Izveštaju o napredku izvestioca Evropskog parlammenta sa pregledom kako se došlo do Rezulucije za Srbiju, ali bez razmatranja pojedinosti i konkretnih problema:

Evropski parlament i Odbor za spoljne poslove (AFET)

Nosilac posla oko Rezolucije je Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta. To je najprestižniji odbor parlamenta koji se u svakodnevnoj komunikaciji unutar institucija Evropske unije označava straćenicom AFET, od francuskog „Affaires étrangères“. Ovaj odbor čini 75 članova[1] i 74 zamenika članova što ga čini najbrojnijim radnim telom Evropskog parlamenta. U sklopu AFET-a rade i dva pododbora – Pododbor za ljudska prava (tzv. DROI) i Pododbor za bezbednost i odrbanu (SEDE).

U skolpu svog delovanja, odbor je po Poslovniku o radu Evropskog parlamenta[2], zadužen i za otvaranje, praćenje i zaključivanje pregovora za pristupanje evropskih država Uniji. Samim tim, AFET je nadležan i za praćenje napretka država kandidata i potencijalnih kandidata u evropskim integracijama. AFET, zajedno sa svojim DROI pododborom, je jedini nadležni odbor za zemalje zapadnog Balkana.

Procedura rada u samom AFET-u veoma zavisi od poslaničkh grupa[3] Evropskog parlamenta, njihove veličine i organizacije. AFET ima predsednika koji dolazi iz poslaničke grupe EPP i četiri potpredsednika koji dolaze iz poslaničkih grupa S&D, EPP, ECR i GUE/ENL. Trenutni predsednik AFET-a je vrlo uticajni nemački hrišćansko-demoratski (CDU) poslanik Elmar Brok, a kao što su mediji već pisali, potpredsednik AFET-a iz redova EPP-a je hrvatski evroposlanik Andrej Plenković (HDZ).

Rezolucije u Evropskom parlamentu[4], pa i rezolucije o napretku država u prosecu evrointegracija su takozvani nezakonodavni dokumenti. Ako sastavlja nezakonodavni dokument onda je nužno da bilo koji odbor, pa samim tim i AFET, imenuje izvestioca. Izvestilac je nadležan za pripremu rezolucije AFET-a i njeno podnošenje Evropskom parlamentu u ime odbora.

Svaka poslanička grupa imenuje jednog od svojih članova za koordinatora rada u Odboru. Predsednik AFET-a po potrebi poziva koordinatore odbora da pripreme odluke koje odbor mora doneti, posebno one u vezi s postupkom i imenovanjem izvestioca. Odbor može delegirati na koordinatore ovlašćenja za donošenje određenih odluka. Međutim, prava snaga koordinatora je vidljiva prilikom pregovranja unutar odbora. Koordinatori su tu da pokušaju da postigntu konsenzus za odluke u kojima se poslaničke grupe razlikuju. Ako nije moguće postići konsenzus, odluke se donose većinom glasova u odboru.

Kao što je poznato, izvestioci za zemlje kandidate i potencijalne kandidate imenovani su 22. septembra 2014. godine. Imenovanje nije teklo bez poteškoća koje su prvenstveno nastale oko toga koja će poslanička grupa dobiti izvestioca za određenu državu. Najveća „tražnja“ bila je za Turskom i Srbijom. Danima se spekulisalo da će izvestilac za Srbiju biti neko iz polaničke grupe S&D, o čemu su pisali i domaći mediji.

Izvestioci AFET-a za zemlje zapadnog Balkana su:

  • Srbija – Dejvid Mekalister (EPP, Nemačka)
  • BJR Makedonija – Ivo Vajgl (ALDE, Slovenija)
  • Crna Gora – Čarls Tenok (ECR, Ujedinjeno kraljevstvo)
  • Albanija – Knut Flekenštajn (S&D, Nemačka)
  • Bosna i Hercegovina – Dan Preda (EPP, Rumunija)
  • Kosovo[5] – Ulrike Lunaček (Zeleni, Austrija)

Poslaničke grupe za svaku rezoliciju određuju izvestioca iz senke koji prati napredak rada na određenom dokuentu i služi tome da unutar AFET-a, a u ime poslaničke grupe, postigne kompromis sa ostalim kolegama izvestiocima iz senke. O imenima izvestioca iz senke koordinator određene poslaničke grupe obaveštava predsednika odbora.

Sem Dejvida Mekalistera, bišeg predsednika vlade Donje Saksonije, vodećeg političara nemačke CDU, člana predsedništva CDU, i vrlo bliskog saradnika kancelarke Angele Merkel, za nas je izuzetno važno da pokažemo ko su izvestioci iz senke za Srbiju iz ostalih poslaničkih grupa Evropskog parlamenta:

  •  S&D – Tanja Fajon (Slovenija), potpredsednica Socijalnih demokrata Slovenije, potpredsednik Grupe S&D Evropskog parlamenta
  • ALDE – Ivo Vajgl (Slovenija), bivši slovenački Ministar spoljnih poslova, i bivši portparol jugoslovenskg Saveznog sekretarijata za spoljne poslove, izvestilac za BJR Makedoniju
  • ECR – Čarls Tenok (Ujedinjeno kraljevstvo), londonski lekar i dugogodišnji poslanik Konzervativaca, izvestilac za Crnu Goru
  • Zeleni – Igor Šoltes (Slovenija), unuk Edvarda Kardelja, dugogodišnji Državni revizor Republike Slovenije
  • GUE/ENL – Miroslav Ransdorf (Češka), dugogodišnji komunistički političar, istoričar i filosof
  • EFDD – Fabio Masimo Kastaldo (Italija), pravnik, član kontraverznog evroskeptičnog Pokreta „5 zvezda“ glumaca i komičara Bepe Grila

Osam koraka do rezolucije

Još na početku rada AFET-a posle letnje pauze, Sekretarijat AFET-a, jedan od najznačajijih organa koji rukovodi i koordinira radom odbora, sastavlja detaljni plan za svaku rezoluciju koja se izglasava u AFET-u. U nastavku je originalni Okvinri raspored za Predlog Rezolucije o Izveštaju o napretku Srbije 2014. Interesantno je napomenuti, a upoređujući sa našom parlamentarnom praksom, da je ovaj raspored u potpunosti ispoštovan, što ćemo videti u nastavku teksta.

Okvirni raspored

– Predlog Rezolucije o Izveštaju o napretku Srbije 2014 –

Rapporteur: David McAllister

Izveštaj o napredku Evropske Komisije 8 oktobar  2014.
Nacrt rezolucije pred AFET-om 2 decembar
Prvo razmatranje pred AFET-om 19. ili 20. januar 2015.
Rok za dostavu amandmana 27. januar 2015. do 12.00
Drugo razmatranje pred AFET-om 23. februar 2015.
Glasanje na AFET-u 24. februar 2015.
Glasanje na plenarnoj sednici Mart 2015.
14607812251_933f48e5b7_k
Zgrada Evropskog parlamenta, Strazbur. Foto: Evropski parlament

8. oktobar 2014.

Vrlo je zanimljivo objasniti da cela procedura ne počinje u Evropskom parlamentu, nego dve ulice više, u zgradi Berlimon, tj. u Evropskoj komisiji. Evropska komisija još od 2005, svake godine donosi izveštaj o napretku za Srbiju (pre toga Srbiju i Crnu Goru, tokom paralelnog procesa pristupanja unutar Državne zajednice). Evropska komisija objavila je 8. oktobra 2014. godine Izveštaj o napretku Srbije za 2014. godinu  i prateći dokument – Strategiju proširenja i ključnih izazova 2014-2015. Ovaj izveštaj je polazna osnova po kome je izvestilac, u našem slučaju Dejvid Mekalister, sastavljao svoj nacrt rezolucije o ovom dokumnetu. Zato je i naziv samog dokumenta izvestoca Rezolucija o Izveštaju o napretku Srbije za 2014. godinu.

2. decembar 2014.

Dva meseca potom, izvestilac Dejvid Mekalister objavio je Nacrt Rezolucije koji je distribuiran svim članovima AFET-a, poslaničkim grupama, zainteresovanim pojedincima i šire. Evropski poslanici i poslaničke grupe po nepisanom pravilu tada kreću sa pripremom amandmana na tekst Rezolucije. Izvestioci iz sekne, kao i ostali poslanici koji se bave Srbijom i Zapadnim Balkanom, već unapred imaju skicu svojih amandnama. Politički savetnici poslaničkih grupa, takođe igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Oni savetuju svoje poslanike o stavovima poslaničke grupe po određenim pitanjima koja su se našla u nacrtu, a na kraju savetuju poslanike i o samom tekstu amandmana koji će biti podneti.

16. decembrar 2014.

Ovaj dan je bio poslednji datum za koji se smatralo da može biti ključan i da Srbiji da zelno svetlo za početak pregovora. Mediji su u nekoliko navrata ovaj damtum pominjali kao početak pregovora. Naime, tog dana Savet Evropske unije, čiji su članovi svi ministri spoljnih poslova zemalja članica, na svojoj 3362. sednici u zgradi Justus Lipsijus u Briselu, zbirno je razmatrao sve izveštaje Komisije o proširenju iz procesa o stabilizaciji i priduživanju (kandidati i potencijalni kandidati sa zapadnog Balkana) i doneo zaključke.  Posle zaključka Saveta, bilo je jasno da pregovori neće početi 2014. godine, a i da je to neizvesno i za sam početak 2015. Zaključci saveta su takođe jedna od osnova za amandmane poslanika i poslaničkih grupa, ali pokazatelj izvestiocu u kom pravcu se razmišlja u Komisiji.

20. januar 2015.

Na zasedanju AFET-a 20. januara u Briselu, izvetilac Mekalister obrazložio je Nacrt Rezolucije. Ovakvo obrazlaganje sa diskusijom se nazvia Prvim razmatranjem pred odborom i deo je ustaljene procedure Evropskog parlamenta po poslovniku o radu. Od tada teče rok od 7 dana za podnošenje amandmana korz elektornski sistem za amandmane.

Interesantno je napomenuti da razne uticajne grupe, pa i državni organi Republike Srbije, organizacije civilnog društva, političke partije pa i pojedinci, u ovm trenutku počinju sa „lobiranjem“ i sugerišu poslanicima Evropskog parlamenta, izvestiocima iz senke, kao i poslaničkim grupama, sestrinskim partijama, koordinatorima i savetnicima, pa i prijateljima, amandmane na tekst Nacrta koji bi poboljšao tekst rezolucije, na način da bi ona bila prihvatljiva za njih same. Svakako tu dolazi do sukoba različitih interesnih sfera, u smislu onoga šta žele državni organi i onoga šta bi u rezoluciji želeli da vide ostali. Takođe “lobiranjem” se bave i sami poslanici međusobno, kao i neke druge strukture koje bi želele da izvrše pritisak na Srbiju putem rezolucije kako bi se Briselski sporazum primenio što pre, ili kao što smo iz medija videli i Hrvatska, na to da Srbija odustane od univerzalne nadležnosti za određena krivična dela i sl.

27. januar 2015.

Praksa pralamenta nalaže da se broj amandmana koji je podnet na neki tekst rezolucije umanji dolaženjem to takozvanih kompromisnih amandmana. Ako je podneto više od 50 amandmana predsednik Evropskog parlamenta može, nakon savetovanja s predsednikom AFTA-a, tražiti da se odbor sastane radi razmatranja tih amandmana i njihovog skraćivanja na razumnu meru. To je parlamentarna praksa koja je ustaljena kod izveštaja o napredku, pa se podrazumeva da se sa usaglašavanjem kreće i bez sugestije predsednika Evropskog parlameta.

Do 27. januara tačno u 12:00 podnesto je 222 poslaničkih amandana na Nacrt Rezolucije. Amandmani se podnose elektroski, preko posebnog sistema za podnošenje amandmana. Od ovog trenutka počinje da teče rok za usaglašavanje, koji se obavlja na neformalnim pregovorima, tj. na takozvanom sastanku o kompromisu (compromise meeting). Na ovom sastanku Dejvid Mekalister predlaže usaglašene amandame. To su amandamni koje je on lično, zajedno sa Sekretarijatom AFETa, sastavio od već prispelih amandmana. Sve zavisi od njega kako bi želeo da izgleda tekst Rezolicije, ali načelno, izvestilac se strudi da uključi što veiše poslaničkih grupa i različitih mišljenja u Rezoluciju. Time će sirugnro dobiti više glasova i na narednom zasedanju odbora, a i na plenarnoj sednici.

Prvenstveno se traži da li među svim podnetim amandmanima ima onih čiji je tekst identičan ili sličan, a onda se ide na usaglašavanje svih ostalih amandmana. Na sastanku koji je bio organizovan u Strazburu, a kojim je predsedavao Mekalister, amandmani su se usaglašavali između koordinatora poslaničlih grupa zajedno sa izvestiocima iz senke, predsednikom odbora za Srbiju Evropskog parlamenta i ostalim zainteresovanim poslanicima. Usalgašeni amandmani[6] po pravilu imaju za posledicu povlačenje drugih amanadmana na isti deo teksta. Time se od 222 amandmana došlo na pritojnih 21.  Svođenjem svih amandmana na koprimisnih 21, ne znači potpuno isključenje ostalih amandmana. Amandmani koji nisu ušli u kompromis ili koji su nekompatibilini se brišu sa liste, a oni koju su sadržajno ili skorz drugačiji, pa zahtevaju dopisivanje članova u okviru novog paragrafa, čekaju da se o njima raspravlja na narednom zasedanju AFET-a kod tzv. Drugog razmatranja pred odborom.

Ključnu ulogu ponovo igra Sekretarijat AFET-a koji je jako važna služba jer pomaže poslanicima, ali i samom odboru, da funkcioniše bez problema. On sastavlja takozvane liste za glasanje o amandmanima. Lista za glasanje sadrži sve amandmane o kojima se zasebno glasa. Uloga Sekretarijata je ponekad ključna, jer on omogućava poslanicima da normalno rade, brine se za tehnički deo pregovora, sva glasanja u odoboru, a u krajnoj liniji, nakon što se tekst usvoji, on ide kod lektora Sekretarijata na „kozmetičku doradu“.

23. februar 2015.

Na prvom narednom zasedanju AFET-a, 23. februara izvetilac Dejvid Mekalister obrazložio je usagalšeni tekst Rezolucije. To se nazvia Drugim razmatranjem pred odborom. Odbor je mesto gde se raspravlja o izveštaju u pojedinostima, tako da je ovo zasedanje AFET-a iskorišćeno za raspravu o usaglašenim amandamnma, ali i amandmanima koji su odbačeni. Odbor glasa prvo o amandmanima, a onda o tekstu u celosti po listama za glasanje koje je sastavio Sekretarijat. Glasanje se obavlja elektronski.

Međutim neki poslanici, mogu zatražiti da se neki odbačeni amandmani razmotre još jednom na samoj sednici odbora. Takvi amandmani se nazivaju usmeni amandmani i o nima se takođe izjašnjava odbor elektronskim putem.

24. feburar 2015.

Glasanje na zasedanju AFET-a je finalni posao u odboru, kojim se definiše poslednji tekst koji će biti upućen na plenarnu sednicu parlamenta u Strazbur, gde će se 751 poslanik izjasniti o tekstu Rezolucije. Glasanju pristupaju svi stalni članovi AFET-a ili njihovi zamenici ako članovi nisu prisutni. Glasa se redosledom sa lista za glasanje. Prvo se glsa o zasebnim amandmanima, a onda o tekstu Rezolucije u celosti. U našem knkretnom slučaju tekst je usvojem zajedno sa svim kompromisnim amandmanima. Rezolucija je usvojena sa  44 glasova za, 8 protiv i 4 uzdrzana. Bilo je tri usmena amandmana poslanica Tanje Fajon i Ulrike Lunaček, i poslanika Andreja Plenkovića. Amandman poslanika Plenkovića, o nadležnosti Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu je jedini odbijen.

Od ovog trenutka, pa do 9. Marta, traje rok za dostavljanje amandmana na već upućenu Rezoluciji. Te poslaednje amandmane može podneti samo cela poslanička grupa ili grupa od 40 poslanika. O tim amandmanim glasa se takozvanim glasanjem po pojedinostima ili glasanjem prozoivkom (split or roll-call vote)[7] koji se razlikuju od domaće parlamentarne prakse.

16315042450_67acf8aafd_k
Plenarna sednica Evropskog parlamenta, Strazbur. Foto: Evropski parlament

Plenarna sednica Evropskog parmalenta u Strazburu od 9. do 12. marta

Svaka poslanička grupa ili 40 poslanika zajendo mogu predložiti amandmane i na tekst koji će se razmatrati na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta. Dešava se, kao i u našem slučaju, da se radi o amandmanima koji su u celosti odbijeni na AFET-u, ali da ih poslaničke grupe ipak upućuju na glasanje kako bi svi poslanici odlučivali o njima.

Ovde se ponovo dolazi do uzbudljivog dela priče. Naime, sada teče „lobiranje“ za prikupljanje 40 poslanika, ako neko ipak želi da se njegov amandman nađe na  plenarnoj sednici. Sa druge strane, neke druge grupe objašnjavaju poslanicima zašto neke amandmane ipak treba ili ne treba izglasati. U našem konkretnom slučaju zanimljiv primer ovakve prakse je dokuemnt Komentari na neke od amandmana podnetih na Rezoluciju Evropskog parlamenta o Izveštaju o napretku Srbije 2014, u vezi sa zahtevom za ukidanje univerzalne nadležnosti srpskih vlasti u pogledu ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida koji kruži Parlamentom, a u kome ugledni srpski pravnik objašnjava zašto predhodni usmeni amandman koji je podneo Andrej Plenković ne bi trebalo biti usvojen ako se nađe i na plenarnom zasedanju.

Plenarne sednice Evropskog parmalenta održavaju se svakog meseca u Strazburu. Za mesec mart sednica je zakazana za perood od 9. do 12. marta. Rasprava o rezolucijama za zemnlje Zapadnog Balkana (Srbiju, BJR Makedoniju, Crnu Goru i Kosovo) zakazana je za sredu, 11. mart. Svaka poslanička grupa, u zavisnosti od broja poslanika dobija vreme za raspravu, koje najčešće iskoristi izvestilac i izvestioci iz senke. Glasanje o rezolucijama i prispelim amandmanima zakazano je za četvrtak 12. mart. Glasanje o rezolucijama u celosti se obavlja podizanjem ruke prisutnih poslanika u sali i ono se ne beleži u aneksu stenograma[8], osim ako to ne bude zatražeo na vreme od određenog broja poslanika.

Johanes Han, komesar za proširenje i susedsku politiku, biće prisutan sve vreme na sednici parlamenta i ima pravo učešća u raspravi.

Za sada se zna da su pojedine poslaničke grupe već podnele određen broj amandmana na konačni tekst Rezolucije o Izveštaju o napretku Srbije 2014. Većina amandmane neće mnogo uticati na suštinu teksta i njegovu poruku.

 

Autor: N.T.Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans


 

[1] Ustaljena je praksa da se Poslanici Evropskog parlamenta u pisanom materijalu označavaju engleskom skraćenicom MEP (Member of European Parliemanet). Neki sistemi su preuzeli tu praksu i koriste slične skraćenice pa se u nemačkim medijima često može videti skraćenica MdEP (Mitglied des Europäischen Parlaments). S ozbzirom da kod nas ne postoji ni praksa da se koristi skraćenica NP (za Narodni poslanik), sumnjam da će se ikada doći do toga da postoji i skraćenica PEP (Poslanik Evropskog parlamenta). Mora se primetiti da je nejasno šta je u srpskom jeziku korektno od svega onoga što se može naći u medijima – Poslanik Evropskog parlamenta, Poslanik u Evropskom parlamentu, Evroposlanik, Evropski poslanik, pa čak i Član Evropskog parlamenta i sl.

[2] Sa obzirom da ne postoji Poslovnik o radu Evropskog parlamenta preveden na sprski jezik i da se u medijima često govori o istim stvarima na različite načine, mišljenja sam da bi bilo dobro da kroz ovaj tekst utvrdim nazive određenih institucija Evropskog parlamneta u duhu srpskog jezika i kroz praksu koja pstoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

[3] Kao što je poznato najveće poslaničke grupe Evropskog parlamenta su Grupa Evropske narodne partije (EPP), Grupa Naprednog saveza socijalista i demokrata (S&D), Grupa Alijanse liberala i demokrata Evrope (ALDE), Gurpa Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), Grupa Zelenih, Grupa Evropske levice i nordijske levice (GUE/ENL) koja je ujedno i jedina konfederalna grupa Evropskog parlamenta, i grupa Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD) na čelu sa čuvenim britancem Najdželom Faražom. Određen broj poslanika Evropskog parlamenta ostao je negrupisan, a tu prednjače poslanici francuskog Nacinalnog fronta Marin Le Pen.

[4] Rezolucija nije obavezujući dokument. To je dokument Evropskog parlametna koji ukazuje na političku želju da se deluje u datoj oblasti. Rezolucija omogućava Parlamentu da predlaže smernice na krajnje neobavezujuć način, odnosno bez bilo kakve pravne obaveze za adresata – sto su u ovom slučaju institucije državea kandidata i potencijalnih kadidata.

[5] Ovaj naziv ne prejudicira status i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova

[6] Često nazivani i „kopromisni amandmani“.

[7] Poslanička grupa ili 40 poslanika mogu zatražiti da se o bilo čemu glasa u pojedinostima ili prozivkom. Zahtev mora da bude pisan, potpisan i blagovremeno predat dva dana pred glasanje službama Parlamenta. Split vote je sličan nešem glsanju u pojedinostima, ali je dosta detaljniji. U ovom sličaju, poslanici ili poslaničke grupe zahtevaju da se za određeni amandman, član ili stav nekog teksta glasa iz delova. Tek ako takav amandman, član ili stav bude usvojen, onda on ulazi u ceo tekst o kome se glasa u celosti. Kad se u evropskom pralamentku kaže glasanje prozivkom (Roll Call), misli se na elektronsko glasanje, gde se tačno vidi koji je poslanik kako glasao. Lista poslanika koji su glsali, objavljuje se kao aneks u stenogramima zasedanja Evropskog parlamenta.

[8] Ovo je bio slučaj i sa rezolucijom Andreja Plenkovića „Srbija: slučaj optuženog ratnog zločinca Šešelja“, iako je javno mnjenje i Srbije i Hrvatske “naselo” na izveštaje o “ubedljivoj” većini poslanika koja je glasala za, trag o toj većini i njenoj snazi ne postoji.

Advertisements