Štiplija: Rezolucija EP u ključnom trenutku za Srbiju

TANJUG_maliBEOGRAD, 13.03.2015. (VIDEO) – Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, kojom se od Brisela traži otvaranje poglavlja, pozitivan je korak za našu zemlju jer se pohvaljuju reformski napori, poziva na implementaciju Briselskog sporazuma i ističe opredeljenje Beograda za EU, rekao je glavni i odgovorni urednik portala EuropeanWestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija.

„Rezolucija dolazi u ključnom trenutku u kojem Srbija treba da otvori poglavlja u pregovorima sa EU i dobro je što se evropskim institucijama prenosi poruka da se to što pre učini, a institucijama Srbije će biti smernica šta treba da urade u narednom periodu“, kaže Štiplija za Tanjug.
Podseća da rezolucije Evropskog parlamenta nisu obevazujući akti, ali da daju određene smernice kako bi institucije EU i Srbije mogle da se ponašaju u narednom periodu.

Prema njegovim rečima, rezolucija sadrži četiri ključne poruke za Srbiju, pre svega poziv Evropskog parlamenta evropskim institucijama da poglavlja u pregovorima budu što pre otvorena.

U rezoluciji, Evropski parlament pohvaljuje Srbiju za sve napore koje u poslednjih godinu dana činila u reformama, prvenstveno javnog sektora, kaže Štiplija.
Poziva se i na implementaciju Briselskog sporazuma, a Štiplija navodi da je vrlo dobra stvar što po prvi put u jednom evropskom dokumentu EP poziva institucije EU da definišu opseg Poglavlja 35.
„To je bio amandman evropskih socijalista kojim se poziva na definisanje krajnjeg opsega Poglavlja 35 i on je usvojen“, objašnjava Štiplija.

Poslanici EP, podseća Štiplija, usvojili su tri od ukupno sedam predloženih amandmana koji se tiču nadležnosti Srbije za suđenje za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, položaja zaštitnika građana Saše Jankovića i napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Štiplija smatra da su kritički tonovi u vezi sa odnosom vlasti prema zaštitniku građana Saši Jankoviću i navodnih plagijata u visokoškolskim ustanovama u Srbiji, „preneti iz domaće politike na evropsku scenu“, što, kako navodi, nije redak slučaj u praksi rada evropskih institucija.

On podseća da se među amandmanima koji nisu usvojeni nalazio i amandman evropske levice kojim se traži da se briše zahtev da Srbija treba da pojača napore za usaglašavanje svoje spoljne i bezbednosne politike sa politikom EU, uključujući i odnos prema Rusiji.

Ističe da je važan način na koji evropska levica tražila da se o tom amandmanu glasa.
„Tražili su da se glasa elektronski, što je slično glasanju prozivkom, jer se vidi kako je koji poslanik glasao. Evropska levica je namerno uložila ovakav amandaman i zatražila takav način glasanja da bi se videlo kako glasaju poslanici iz određenih zemalja i političkih grupa“, rekao je Štiplija.

Dodaje da levica već duže postavlja pitanje zašto se nekim državama dozvoljava da određeni deo spoljne i ekonomske politike koji se tiče Rusije ne usklade sa spoljnom politikom EU, a to se traži od zemlje koja je kandidat za članstvo, kao što je Srbija.

Štiplija ocenjuje i da bi lobiranje iz Srbije za izveštaje evropskih institucija moglo da bude intenzivnije i da bi u to trebalo da se uključi i civilno društvo.

Navodi da zemlje iz okruženja, među njima i Turska, mnogo više rade na lobiranju oko rezolucija EP ili izveštaja o napretku u integracijama i da se interesne grupe, političke partije, grupe građana i nevladin sektor mnogo više trude da izveštaji EU budu što izbalansiraniji i u interesu institucija EU i država kandidata.
„U našem slučaju bih rekao da to lobiranje mora da bude jače, da se u njega uključe i ostale institucije, najviše civilnog društva, koje mogu da doprinesu da rezolucije izgledaju bolje“, kaže Štiplija.

Nije dobro, ističe, da evropske integracije budu jednostrani proces u koji će biti uključene samo institucije EU i drzava, već proces u koji će biti uključeni svi, pa i pojedinci.

Tanjug

Advertisements