Nepoznanica briselski pregovori

Beograd – Eventualni novi dogovor Beograda i Prištine u Briselu koji bi bio postignut u maju mogao bi da da pozitivan, ali ne i presudan efekat na odlučivanje zemalja članica EU o otvaranju prvih poglavlja u pregovorima, kaže više sagovornika Danasa bliskih Vladi ali i evropskim institucijama. Međutim, upozoravaju oni, pitanje je kako će zemlje članice, pogotovu Nemačka, biti zadovoljne eventualnim dogovorom, odnosno koliko on odgovara njenim očekivanjima u ispunjavanju obaveza iz Briselskog sporazuma, odnosno normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. 
Potpuno je nepoznato, kako kažu naši sagovornici, šta se od Beograda tačno očekuje. Da li jedna ili više stvari, koliko su one „ozbiljne“ ili tehničke, odnosno koliko je Beograd spreman da ih u ovom momentu ispuni zarad brzog otvaranja poglavlja. Kako nam je rečeno, nije sporno da postoji spremnost u EU za otvaranje prvih poglavlja tokom ove godine, ali da li će se to dogoditi u junu, septembru ili decembru zavisi od Beograda. Naši sagovornici objašnjavaju da jaka volja zvaničnog Beograda i stav da su svi uslovi ispunjeni nije dovoljna za pozitivnu odluku. Konačnu političku odluku doneće Nemačka, koja je i glasnogovornik zemalja koje bi da se proces proširenja odugovlači, i koja je na sebe preuzela „sređivanje situacije“ na Zapadnom Balkanu, pogotovo u odnosima Beograda i Prištine, smatraju naši izvori.

Očekivanje otvaranja poglavlja u prvoj polovini 2015. podgrejao je premijer Aleksandra Vučić, koji je u Briselu nakon razgovora s evropskim zvaničnicima rekao da misli da Srbija zaslužuje da se u junu otvore prva poglavlja.

Sagovornici Danasa Maja Kovačević, docentkinja Fakulteta političkih nauka, i Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, smatraju da šira javnost ne zna uslove koji se pred Beograd postavljaju zbog šturog obaveštavanja javnosti o razgovorima u Briselu.

Maja Kovačević, koja je i bivša direktorka savezne Kancelarije za pridruživanje EU, za Danas kaže da je teško proceniti da li je u junu moguće otvaranje poglavlja.

* – Za razliku od klasičnih kriterijuma za otvaranje poglavlja koji su poznati za različite oblasti i kod kojih je moguće objektivno proceniti da li su ispunjeni ili ne, u ovoj situaciji to je teško. Procena je teška i zato što je proces pregovora Beograda i Prištine bio tajnovit, a tekst Briselskog sporazuma je relativno štur. Dogovoren je napredak, ali mi ne znamo šta to podrazumeva u praksi i koja su očekivanja EU. Briselski dogovor je politički i uslovi iz njega se dodaju tokom njegove primene. Treba istaći da za EU to nisu novi uslovi jer ih ona smatra dogovorenim – objašnjava Kovačević.

* Nemanja Todorović Štuplija za naš list navodi da Beograd i Priština imaju suprotna viđena primene Briselskog sporazuma, a da EU i Nemačka takođe imaju svoje procene.

 – Države koje su ranije ulazile u EU su imale jasne uslove. Srbija sada ima punu primenu Briselskog sporazuma i ne vidim da bi išta drugo moglo da promeni stari. Kako Nemačka bude procenila primenu, takva će odluka biti doneta. Otežavajuća okolnost je i to što Beograd i Priština drugačije vide formiranje ZSO, kao i slobodno kretanje građana sa Kosova. Verovatno se i oko ostalih stvari ne slažu, a javnost ne zna šta tačno treba da urade i koliku ulogu u rešavanju tih pitanja igra EU – zaključuje Štiplija.

Trajna situacija
 Maja Kovačević ukazuje da će situacija sa novim uslovima trajati godinama, jer se sada radi samo o otvaranju poglavlja 35 koje će biti otvoreno sve vreme pregovora i u kojem će se stalno javljati uslovi na kojima EU insistira i koje smatra dogovorenim odnosno da proizilaze iz postignutih dogovora Beograda i Prištine.

Autorka: L.Valtner 

Izvor: Danas

Advertisements