Skupštine Srbije i Kosova i normalizacija odnosa

25. aprila 2015. godine u Beogradu je održan okrugli sto na temu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. Ovaj događaj je organizovan od strane Saveta za inkluzivno upravljanje (CIG) i po drugi put je okupio poslanike iz skupština Srbije i Kosova.

U diskusijama za okruglim stolom poslanici iz skupština Srbije i Kosova razmatrali su ulogu skupština i njihov doprinos u normalizaciji odnosa. Takođe, razmatrali su kakve prednosti može da donese parlamentarna saradnja za unapređenje odnosa između dva društva. Diskusija je bila prilika za poslanike da razmene iskustva i ideje koje se tiču saradnje, a u cilju prevazilaženja političkih barijera i fokusiranja na konkretna rešenja za zajedničke probleme. Učesnici su takođe razmatrali ulogu skupština u implementaciji Briselskog sporazuma.

European Western Balkans je imao priliku da razgovara sa nekim od učenika ovog događaja. Razgovarali smo sa Vladimirom Orlićem, narodnim poslanikom Narodne skupštine Republike Srbije i kopredsedavajućim zajedničkog odbora EU-Srbija. 

European Western Balkans: Koliko su značajni ovakvi događaji koji se odnose na dijalog između Beograda i Prištine?

Vladimir Orlić: Važno je, kao i svaka prilika, da se razmene mišljenja direktno sa ljudima koji neposredno utiču na formiranje političke situacije na terenu i koji neposredno kontaktiraju sa građanima. Postigli smo dogovor da je dobrobit samih građana ono što treba da bude glavni fokus. Velike teme koje nas tradicionalno razdvajaju ne treba da budu razlog da se formira bilo kakva prepreka u traženju praktičnih rešenja za svakodnevni život. Čuli smo neke interesantne ideje za mogući format i kontekst poboljšanja odnosa između različitih zajednica, što je dobro.

EWB: Poznatno nam je da su delegacije Parlamenta Kosova učestvovale u nekim regionalnim inicijativama u proteklim mesecima, da je održano par sastanaka i u Briselu i na Kosovu na nivou vlada i ministara. Koliko smatrate važnim ovaj proces i da li mislite da će Kosovo u jednom trenutku imati status punopravnog učesnika u tim inicijativama, a ne samo status posmatrača?

VO: U pitanju prepoznajem ono što se odnosi na reprezentativnost predstavnika privremenih instituicija. Principijelni stav Srbije je da se to pitanje rešava isključivo na način koji je usaglašen u dogovorima između dve strane na najvišem nivou. Pričamo o ozbiljnim stvarima i zato nema prostora za improvizaciju. Kada je reč o ljudima koji predstavlju građane i o predstavljanju interesa ljudi sa Kosova i Metohije, njihovi interesi su u svakoj prilici na bilo kom skupu sačuvani i obezbeđeni prisustvom predstavnika Srbije, jer Kosovo i Metohija jesu deo Republike Srbije.

Naša sledeća sagovornica bila je Blerta Deliu-Kodra, poslanica u Parlamentu Kosova.

Blerta Deliu-Kodra: Ovo je prvi put da sam u Beogradu i veliko mi je zadovoljstvo što sam sa poslanicima iz Beograda. Imamo šansu da razgovaramo o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Znam da nije lako da se pomirimo i sporazumemo, ali mislim da je ovo dobar korak ukoliko mislimo o našoj deci i našoj sudbini. Ono čime mi, kao političari, treba da se bavimo jeste sudbina naše dece i sudbina celog regiona.

EWB: Na koji način poslanici iz Srbije i sa Kosova treba da sarađuju?

BDK: Čini mi se da smo počeli da se razumemo međusobno. Naravno, mi očekujemo da nam Srbija pomogne u regionalnim inicijativama, kada govorimo o evropskim integracijama. Pre svega mislim na srpske parlamentarce, jer mi treba da radimo zajedno na evropskim integracijama.

EWB: Da li postoji neka institucionalna saradnja na evropskim integracijama?

BDK: Nisam sigurna. Ovo je naš prvi put da smo zajedno, tek smo počeli. Mislim da treba da postoji. Proces evropskih integracija i izveštaj o dijalogu između Beograda i Prištine su najveće teme kojima se trenutno bavimo. Zato smatram da zajedno treba da radimo na zajedničkom cilju koji je evropska integracija i Srbije i Kosova.

Sledeća narodna poslanica iz Srbije sa kojom smo imali čast da razgovaramo bila je Gordana Čomić.

EWB: Koliko smatrate važnim ovakve inicijative i da li mislite da postoji prostor za još dublju saradnju između poslanika iz Srbije i poslanika sa Kosova?

Gordana Čomić: Dijalog je osnovna strategija demokratije. Dakle, vlade i izvršni organi mogu da potpisuju sporazume, ali samo ljudi na terenu mogu da izgrade mir i da primene sporazume. Zadatak nas parlamentaraca je da vodimo računa da ono što je odlučeno i zapisano u sporazumima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine bude zaista primenjeno na terenu. To znači da je naša uloga u kontroli vlada koje su se na rečima obavezale, da te reči budu sprovedene u delo.

EWB: Kada govorimo o stanju na terenu, kako ocenjujete trenutnu situaciju na terenu u smislu pregovora Beograda i Prištine?

GČ: Mnogo bolje nego što bi iko pre par godina procenio da će proces normalizacije ići i stići do ove tačke i mnogo lošije nego što bi mogli da budu zbog oklevanja da se ima dovoljno odgovornosti da kažemo da ono na šta smo se obavezali sada treba sprovesti u delo. To nije kobajagi – ni telekomunikacije, ni dogovor o energetskoj zajednici, ni saradnja između odbora za evropske integracije, niti saradnja između parlamentaraca. To je srž evropskih integracija – ono što kažeš treba i da uradiš, a to je odgovornost političara.

Poslednji, ali ne i najmanje značajan razgovor vodili smo sa Ilirom Dedom, poslanikom u Parlamentu Kosova.

EWB: Koliko su značajni ovakvi događaji i koliko smatrate bitnom saradnju između poslanika iz Srbije i poslanika sa Kosova?

Ilir Deda: Prvi skup ove vrste održan je decembra 2014. u Prištini. Ovo je drugi. Ova organizacija već četiri godine organizuje ovakve okrugle stolove. Ovakvi skupovi ne doprinose saradnji. Ovo je čisto upoznavanje i debata o aktuelnim temama i o vizijama koje su suprotstavljene. Ovo ne treba, niti može biti pomoć briselskom procesu, jer briselski proces je takav da isključuje skupštine i poslanike iz funkcije nadgledanja postupaka izvršne vlasti.

EWB: Kako biste ocenili dosadašnju uspešnost briselskih pregovora i da li smatrate da postoji prostor za poboljšanje?

ID: Briselski proces je po postojećim parametrima jedan od najneuspešnijih diplomatskih procesa u izgradnji mira i to će vam reći iskusne diplomate, mirotvorci, akademici. Dakle, postojeći parametri ne vode ničemu. Nakon četiri godine ovog procesa, mi možemo samo konstatovati da ovaj proces ima više svrhu crisis management-a problema Evropske unije, nego stvarnom rešavanju problema Kosova i Srbije.

EWB: U tom slučaju, šta vi predlažete kao alternativu?

ID: Alternativa je promena parametara ovog procesa. Kosovska vlada i većinski narod moraju da preuzmu odgovornost za kosovske Srbe, moramo stvoriti društvo jednakosti i Kosovo mora postati uspešnija država nego što jeste, naročito u oblastima vladavine prava i ekonomskog razvoja. Odnosi sa Srbijom se mogu regulisati u okviru dobrosusedskih odnosa koji su i uslov za moguću integraciju i Srbije i Kosova u Evropsku uniju.

Advertisements