Johanes Han: Uslovi nisu pokretna meta

EWB_maliNIN_maliPreuzimajući dužnost od Štefana Filea, Johanes Han nije ni slutio da će se za samo nekoliko meseci zapadni Balkan promeniti, i od regiona kome su evropske integraciji glavni prioritet, u svom prtfoliju imati još jedno višedimenzionalno krizno žarište. Sa Ukrajinom i Moldavijom je lakše, tamo se bar zna ko je na kojoj strani. Balkan je, i za nas Balkance, porpilična nepoznanica.

Srbiju čeka datum otvaranja prvih pregovaračih poglavlja. Kružile su glasine da će to biti septembar, decembar, februar, jul… Svakog meseca, iz Nemanjine, možemo čuti licitiranje nekog novog datuma, ali i dalje sa Šumanovog trga ne čujemo ni jedan. Koje je Vaše mišljenje po ovom pitanju? Političari u Srbiji govore o nekim novim uslovljavanjima od strane zemalja članica EU, možete li da nam potvrditi ovu informaciju?

Uvek sam mislio da ne postoji „ograničenje brzine“. Zato uvek više volim da govorim o „procesu“nego o „pregovorima“. Tempo procesa diktira Srbija. Vlada Republike Srbije sama postavlja ambiciozne datume, koje ja prepoznajem kao znak njihove snažne posvećenosti. Kao što sam napomenuo tokom posete Srbiji pre mesec dana, želeo bih da prva poglavlja budu otvorena uskoro i zato radim zajedno sa predstavnicima Valde Srbije da postignemo taj cilj.

Uslovi su jasni i oni nisu pokretna meta. Oni su postavljeni od strane svih zemalja članica EU jednoglasno i uključeni su u pregovarački okvir koji je usvojen u decembru 2013. godine. Tamo je jasno navedeno da su to vladavina prava, kao i normalizacija odnosa Srbije i Kosova, i njih bi se trebalo latiti na samom početku pregovaračkog procesa. Dosta toga je urađeno po ovom pitanju, ali još uvek nismo stigli do cilja. Naše službe trenutno procenjuju poslednje verzije akcionih planova Srbije koja se odnose na vladavinu prava, tj. poglavlja 23 i 24. Pod uslovom da je ostvaren paralelni napredak u preostalim pitanjima koja se odnose na implementaciju postignutih dogovora sa Prištinom, nadam se da ćemo prva poglavlja otvoriti ove godine.

Februara ove godine ste kazali da EU ne može da reaguje na tvrdnje o kršenju slobode medija u Srbiji bez jasnih dokaza. Imali ste sastanak sa urednicima srpskih medija. Da li sada imate jasnu sliku o ovom pitanju? Da li se slažete sa većinom eksperata i novinara koji govore da neće biti ozbiljnih reakcija iz Brisela sve dok se proces pregovora između Beograda i Prištine ne završi i zatvori poglalje 35?

Uvek sam bio jasan po ovom pitanju. Sloboda medija je osnovno pravo koje se ne može pregovarati i ključan je uslov za zemlje kandidati moraju da ga u potpunosti poštuju pre pristupanja EU.

Komisija je u više navrata izrazila zabrinutost povodom pogoršanja uslova za slobodno izražavanje i nedostatak transparentnosti po pitanju vlasništa nad medijima u Srbiji. O ovome sam razgovarao sa predstavnicima Vlade Srbije nekoliko puta na način koji je bio otvoren, konstruktivan i pun poštovanja. Tako ćemo i nastaviti. Verujem da je poruka shvaćena i nadam se da će konkretni napredak biti uočljiv.

U Beogradu ste imali sastanak i sa zaštitnikom građana. Od njega ste obavešteni o situaciji u kojoj se nalazi. Visoki komesar UN za ljudska prava izrazio je zabrinutost po pitanju problema slobodnog rada srpskog zaštitnika građana. I dalje nema reakcije iz Brisela na ovu temu. Zašto?

Kada sam bio u Beogradu naglasio sam punu podršku EU za veoma značajan rad Zaštitnika građana i puno poštovanje nezavisnih tela. Nezavisne institucije i regulatorna tela, uključujući i zaštitnika građana, naravno imaju esencijalnu ulogu u obezebeđivanju odgovornosti izvršne vlasti u svakoj funkcionišućoj demokratiji. Važno je da svi delovi Vlade sarađuju sa zaštitnikom građana i ostalim regulatornim telima. Ovo je značajan element u implementaciji Vladinog Akcionog plana za poglavlje 23. To je poruka koju šaljem svim mojim sagovornicima u Beogradu i veoma sam zadovoljan da se nakon moje posete dogodio sastanak premijera i zaštitnika građana. Razumem da se od sada mogu redovno sastajati. Nadam se da će ovo obeležiti novi početak u odnosima između države i nezavisnih institucija.

Šta mislite o političkoj situaciji u Srbiji nakon sastanka sa predstavnicima opozicije?

Imao sam zadovoljstvo da se sastanem sa liderima opozicije u Srbiji. Opozicija igra veoma važnu ulogu u demokratskim procesima, rekao sam im koliko je to važno i ohrabrio ih da nastave sa konstruktivnim pristupom izazovima koji ih čekaju u budućnosti. Takođe sam pozdravio i njihovu posvećenost putu Srbije ka EU. Međupartijski konsenzus je naravno krucijalan za uspešan proces transformacije koji mora obuhvatiti celo društvo.

Nakon odluke o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Bosnom i Hercegovinom niko nije spomenuo uslov menjanja ustava BiH (slučaj Sejdić-Finci). Da li je EU zaboravila na svoje kriterijume?

Ne. Zaključci Spoljnopolitičkog saveta EU iz decembra 2014. godine, koji su postavili novi pristup EU prema BiH, su veoma jasni. U njima se kaže da se Savet saglasio o obnovljenom pristupu EU prema Bosni i Hercegovini na njenom putu pristupanja EU kroz ispunjavnje svih uslova, uključujući i slučaj Sejdić-Finci. U tom smislu, Savet je od Komisije zatražio da posveti posebnu pažnju implementaciji odluke Sejdić-Finci. Naši uslovi ostaju isti, ali ono što se promenilo jeste redosled naših uslova kako bi BiH konačno krenula sa rešavanjem postojećih socio-ekonomskih problema sa kojima se zemlja suočava, a sve kroz inicijalnu reformsku agendu, kao i da preduzme odgovarajuće mere koje njeni građani očekuju, kao što su i pokazali na protestima februara 2014. godine.

Za kraj, ne možemo da zatvorimo oči pred skorašnjim događajima u BJR Makedoniji. Zašto ne postoji oštra reakcija iz Brisela na tamošnju političku krizu?

Mi, Evropska komisija i države članice EU, stalno izražavamo duboku zabrinutost zbog političke krize u BJR Makedoniji. Između ostalog, Savet EU je usvojio zaključke od 21. aprila koji su poslali snažnu poruku političkim liderima zemlje. Savet je zaključio da sve strane moraju da preuzmu deo svoje odgovornosti i odmah preduzmu mere u pravcu uspostavljanja održivog rešenja. Takođe je je zaključeno da svi navodi moraju biti istraženi od strane relevantnih organa, uključujući i navode o potencijalnim prestupima koji su obelodanjeni, naravno, sa punim poštovanjem procesa, principa nezavisnosti i pretpostavke nevinosti. Pozvali smo Vladu Makedonije, ali i opoziciju, da otpočnu saradnju i rešavanje problema. U ovom kontekstu, ocenili smo značajnim ostavke pojedinih čelnika Vlade i državnih institucija kao jasne korake ka političkoj odgovornosti. Nadamo se da će ovaj razvoj doprineti obnavljanju vere u državne institucije. Pozivamo obe strane da se angažuju na ozbiljan i konstruktivan način u političkom dijalogu i da ovu produženu političku krizu privedu kraju. Upravo sam proveo nekoliko sati razgovarajući o mogućim rešenjima sa obe strane u Strazburu na međupartijskim razgovorima koje je olakšano učešćem Evropskog parlamenta. Takođe, očekujemo da vlasti i svih političkih partija da načine svaki mogući napor da izbegnu bilo koje povećanje političkih i međuetničkih tenzija.

Autori: Nikola S. Ristić i Nemanja Todorović Štiplija, European Western Balkans

Advertisements