Eduard Kukan: Zapadnom Balkanu je mesto u Evropi

EWB_maliNIN_maliBivši slovački ministar spoljnih poslova, ambasador Slovačke u SAD, svojim dolaskom u Evropski parlament postavio se kao veliki borac za pristupanje zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Edvard Kukan, šef delegacije Evropskog parlamenta u zajedničkom parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija igra ključnu ulogu u odnosima sa Srbijom, evropskoj budućnosti BiH, kao i u pregovorima između vlasti i opozicije u Makedoniji o kojima nije želeo da govori dok su razgovori još uvek u toku.

Razgovor sa gospodinom Kukanom vođen je za portal Juropian Vestern Balkans (European Western Balkans). NIN prenosi ovaj intervju u celosti sa ekskluzivnim odobrenjem.

Kada očekujete da će biti otvoreno prvo pregovaračko poglavlje u procesu pridruživanja Srbije? Koje će to poglavlje biti? Koji je uslov (ili uslovi) za njegovo otvaranje?

Evropski parlament je bio jasan: podržavamo što skorije otvaranje poglavlja. Ali Srbija mora da odigra svoju ulogu u ovom procesu, da obeleži napredak u reformama tako da njen učinak može biti ocenjen. Sada je sve na Evropskom savetu, dakle na državama članicama, da saopšte tačan datum nakon evaluacije ovog napretka. Želeli bismo da to bude što pre kako bi zemlja mogla da nastavi sa reformskim procesom u istom kapacitetu. Što se tiče poglavlja koja će biti otvorena: ona o kojima se povela najvidiljivija rasprava, dakle ona koja se tiču najvažnijih pitanja povezanih sa vladavinom prava i pravosuđem. Nije bitan redosled otvaranja poglavlja, iz razloga što će za zatvaranje poglavlja 23 i 24 trebati najviše vremena i ona će svakako ostati otvorena tokom čitavog procesa pregovora. Dosta pažnje je posvećeno napretku u dijalogu između Beograda i Prištine, pa se rasprava vrti oko značajnog napretka u ovim pregovorima koji su povezani sa otvaranjem poglavlja 35. Ovaj dijalog se mora kretati napred, krunisan snažnom političkom voljom i posvećenošću za implementacijom postignutih sporazuma.

Prilikom usvajanja Rezolucije o napretku Srbije, marta 2015, bili ste kao šef Delegacije za odnose EU sa Srbijom, predlagač najvećeg broja amandmana. U jednom od njih predlažete da se Srbija ohrabri da  tokom predsedavanja OEBS-om doprinese stabilizaciji situacije u Ukrajini, ali i da na taj način dokaže svoju posvećenost ljudskim pravima, vladavini prava, jačanju demokratskih institucija… Na koji način je moguće i potrebno da Srbija svoju posvećenost demokratskim vrednostima dokaže u Ukrajini?

Predsedavanje Srbije OEBS-om može biti prilika da se pomogne i doprinese stabilizaciji situacije u Ukrajini kroz uspostavljene kanale ove evropske organizacije. Uloga OEBS-a je da nađe multilateralna rešenja za konflikne i krizne situacije u Evropi. Važno je napomenuti da su sve zemlje koje drže ključ za mirno rešavanje konflikta u Ukrajini članice OEBS-a. Upravo zato mislim da srpsko predsedavanje treba videti kao mogućnost i šansu da se pokrene prekopotreban konstruktivan dijalog pod pokroviteljstvom OEBS-a. Takođe, to je mogućnost u kojoj Srbija može da promoviše osnovne vrednosti i principe koje deli sa EU, čiji deo želi da postane.

Da li je uvođenje sankcija Rusiji postalo neformalni uslov za Srbiju?

Pozvali smo Srbiju da se uskladi sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom i podržavamo sve naše partnere u procesu pridruživanja da prate ovaj put. Jedino je logično da zemlje koje teže da postanu članice Evropske unije usklade svoje pozicije sa ostatkom bloka. Premda postoji razočarenje što Srbija to nije uradila, poštujemo njenu poziciju i ne uslovljavamo naše odnose time.

Kako ocenjujete stanje ljudskih prava i demokratskih institucija u Srbiji?

Srbija je pokrenula ozbiljan reformski proces koji treba biti pozdravljen. U isto vreme se pokazalo koliko posla tek predstoji. Na primer, funkcionisanje demokratskih institucija, zatim i poštovanje ljudskih prava, zahtevaju konstantnu pažnju.

Podela vlasti i funkcionisanje nezavisnih institucija su ključ za demokratski razvoj države. Štaviše, važno je negovati povoljno okruženje za otvoreno i pluralističko društvo. Opozicija u parlamentu, kancelarija zaštitnika građana, lokalne vlasti, sloboda medija – sve ovo omogućava potrebno pluralističko okruženje i predstavlja ključ za sistem kontrole i ravnoteže. Prava manjina, i to svih, moraju biti valjano poštovana.

Da li kada govorite o odnosu Srbije sa susedima mislite i na Kosovo? Šta se u briselskom dijalogu i u odnosu prema Kosovu, u ovom trenutku, očekuje od Srbije, a šta pre otvaranja prvog pregovaračkog poglavlja?

Odnosi Srbije sa Kosovom mogu biti u centru pražnje, ali moramo pogledati i širu sliku. Srbija je najveća zemlja u regionu i zbog toga su njeni odnosi sa susedima ključni element za regionalni razvoj. U ovom smislu, oduvek smo pozivali Srbiju da se na dobar i konstruktivan način postavi u odnosima sa svim svojim susedima. Ovakvi susedski odnosi su takođe ključ za proces integracije. Srbija mora nastaviti da igra konstruktivnu ulogu u regionu. Stoga sam bio zadovoljan da vidim premijera Vučića u uzvratnoj poseti Albaniji – to je pravi primer onoga što dobri susedi rade.

Kada su u pitanju odnosi sa Kosovom, mislim da bi trebalo da budu podignuti na normalan i kooperativan nivo. Očekujem da će ova pitanja, koja i dalje predstavljaju problem na bilateralnom nivou, biti rešeni kako bi se pronašao prihvatljiv nivo suživota i saradnje za obe strane.

Verujete li da je region Zapadnog Balkana stabilan? Da li je i sama EU uspela da obezbedi stabilnost regiona (koji je bio prvi i minimalni cilj pre  20 godina kada je sukob na prostoru bivše Jugoslavije okončan)?

Vidim Zapadni Balkan, suprotno od situacije tokom devedesetih, kao stabilniji region koji ima jasnu perspektivu u EU. To je suštinska razlika kada pogledate dvadeset godina unazad. I dalje postoji dosta nerešenih pitanja i problema koji ometaju neke zemlje da dosegnu svoj pun potencijal i ja se nadam da će biti dovoljno hrabrosti i političkog vođstva da se oni prevaziđu.

Ono što je bitno u regionalnom kontekstu jeste osećaj za pravac i svrhu. Možemo videti da su sve zemlje regiona na putu demokratije, saradnje i ekonomskog razvoja. Tu je mesto gde EU igra važnu ulogu pomažući i podržavajući zemlje regiona na njihovom putu.

Šta mislite o ponašanju svojih kolega iz Hrvatske po pitanju rezolucije o napretku Srbije? Nakon rezolucije o Šešelju, da li očekujete slično ponašanje za moguću rezoluciju o Srebrnici (inicijativa ALDE-a)?

Moje kolege u Evropskom parlamentu igraju konstruktivnu ulogu kada govorimo o rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji. Razumem njihova stanovišta i ohrabrujem ih da pronađu zajedničko rešenje. Po mom mišljenju, važno je ublažiti neka bilateralna pitanja iz rezolucija Evropskog parlamenta i razumeti da je on forum poslanika koji dolaze iz 28 različitih zemalja. Dakle, treba voditi uravnoteženu raspravu, posebno o temama koje mogu biti osetljive u zemljama kandidatima. Ovo ne važi samo za Srbiju, već i za ostale zemlje regiona kao što su Makedonija, Bosna i Hercegovina ili Albanija.

Koji će biti novi pristup Brisela prema Bosni i Hercegovini? (Da li će hrvatska zajednica tražiti novi Dejton i da li će Dodik pokušati da održi referendum?)

„Nova inicijativa“ je važna „šargarepa“ za Bosnu i Hercegovinu i šansa da zemlja krene napred: politički, ekonomski i u njenim odnosima sa EU, čiji deo želi da postane. Mislim da socio-ekonomske komponente ove inicijative treba da motivišu donosioce odluka da pokrenu neophodnu reformsku agendu. I dalje se nadam da bosanski političari takođe vide priliku da ostvare konkretnu korist za njihovu zemlju i njene građane.

U isto vreme moramo da očekujemo da nadležni organi u Bosni i Hercegovini krenu nared kada su u pitanju ostala zvučna pitanja kao što je implementacija presude Sejdić-Finci iz 2009. godine.

Želeo bih da vidim oba procesa, novu inicijativu i implementaciju presude Sejdić-Finci, pokrenuta u konstruktivnom maniru, sa političkim liderima koji preuzimaju svoju domaću i međunarodnu odgovornost.

Bosna i Hercegovina mora da se pokrene od politike zasnovane na etničkim principima u kojoj političari mogu da koriste ovu agendu zarad političke dobiti ka politici stvorenoj za bolji razvoj zemlje i njenih građana. Uveren sam da je to moguće u Bosni i Hercegovini.

Crna Gora je jedina zemlja bez otvorenih pitanja u regionu. Da li je to zaista tačno? (Ovih dana gospodin Đukanović obeležava 25 godina na vlasti, neki ljudi prigovaraju da postoji manjak demokratije i slobode medija.)

Ispravio bih ovo tvrđenje i rekao bih da je Crna Gora jedina zemlja u regionu koja nepokolebljivo pregovara pristupanje EU i koja ima skoro 20 otvorenih poglavlja – jasan lider ovog procesa. Ovo takođe znači da postoji odgovornost da se nastavi sa dobrim poslom i pomogne ostalim susedima na njihovom putu pridruživanja. Međutim, i dalje postoje pitanja na koja treba obratiti pažnju, kao što su vladavina prava, sloboda medija, sloboda izražavanja, unapređenje parlamentarnog okruženja, pazeći da postoji jasna linija između države i vladajuće partije. Crnoj Gori treba da se pripiše da igra veoma konstruktivnu regionalnu ulogu i da se u potpunosti uskladila sa evropskom spoljnom politikom.

Autori: Nikola S. Ristić i Nemanja Todorović Štiplija

Advertisements