BEOGRAD – Nekadašnji glavni pregovarač u tehničkom dijalogu Beograda i Prištine Borislav Stefanović i član Odbora za evrointegracije u kosovskom parlamentu Vjosa Osmani suprotstavili su danas u Beogradu stavove po pitanju eventualnog prijema Kosova i Metohije u članstvo Uneska.

Stefanović, naime, smatra da bi Kosovo trebalo da bude član međunarodnih organizacija, ali ne i Uneska, jer smatra da neće biti u stanju da zaštiti srpsku kulturnu baštinu, dok Osmanijeva kaže da nema sumnje da svi na Kosovu smatraju da ono treba da bude član te organizacije.

Stefanović je na skupu o dijalogu Beograda i Prištine, a na panelu „Od tehničkog do političkog dijaloga“, istakao da dijalog  treba nastaviti, kao i da dve strane moraju da nastave da razvijaju odnose, a Osmanijeva da će potpuna normalizacija odnosa nastati onda kada, kakko je rekla, Srbija prizna nezavisnost Kosova.

„Nadamo se da će se to desilti i da će to biti konačan rezultat dijaloga Beograda i Prištine. Na Kosovu ljudi smatraju da je mir moguć samo uz dobrosusedske odnose i međusobno priznavanje granica“, rekla je Osmani.

Članstvo Kosova u Unesku imalo bi direktan uticaj na poboljšanje standarda u oblasti obrazovanja, zaštite kulturnih spomenika, rekla je Osmanijeva.

Blokiranje primene tih standarda, dodala je, ne može da koristi nikome.

Članstvo u ovoj organizaciji bi, prema njenim recicma, imalo uticaj na bolji život svih građana, kao što bi članstvo u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji koristilo svima na Kosovu.

Stefanović, međutim, osporava tezu da članstvo Kosova u Unesku može da poboljša život Srba zapitavši istovremeno ko je uhapšen za paljenje srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.

„Ako članstvo znači da želite da promenite narativ onda dobro, ali nemojte očekivati da Srbi kažu “baš je to dobro za naš život na Kosovu““, rekao je Stefanović.

Takođe i kad bi Kosovo postalo član Interpola, kazala je Osmani, to bi doprinemlo vladavini prava i poboljšalo saradnju sa Srbijom.

Govoreći o dijalogu, Stefanović je kazao da bez tehničkog, koji je on vodio, danas ne bi bilo ni političkog, ali da žali što je malo od sedam postignutih sporazuma implementirano.

On je rekao i da su galvne teme na Kosovu visoka stopa nezapsolenosti, male plate i da se nada ad će srpski premiejr Aleksandr Vučić i kosovski Isa Mustafa imati snage da se dogovore u vezi telekomunikacija i energetike, kako bi se prešlo na životne teme.

Džoana Hensen iz Londonske škole ekonomije poručila je da dijalog Beograda i Prištien nikada nije bio samo o Srbiji, već je njime i Kosovo trebalo da nauči da se ponaša kao zrela država.

Ona je ocenila da sporazumi iz tehničkog dijalogfa nisu bili u potpusnosti primenjeni.

Kao galvne mane Briselskog sporazuma ona je istakla njegovu politizaciju i neuspeh dve strane da ga transparentno predsatve svojim građanima.

Konferenciju o dijalogu Beograda i Prištine organizuje Centar savremene politike i Fonadacija Konard Adenauer u Beogradu.