Konferencija „Razumljivo o Evropi“

logoi

BEOGRAD – U utorak, 20. oktobra Centar savremene politike u saradnji sa Konrad Adenauer Fondacijom je organizovao konferenciju „Razumljivo o Evropi“, (Clear on Europe), na kojoj se razgovaralo o dijalogu Beograda i Prištine i procesu evropskih integracija na Zapadnom Balkanu. Centar savremene politike je takođe predstavio svoj Infografik i Pregled EU posredovanog dijaloga Beograda i Prištine, koji treba da pruže jasan uvid u proces Briselskog dijaloga u vizualnoj i tekstualnoj formi.

Konferenciju su otvorili njegova ekselenencija ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji gospodin Aksel Ditman (Axel Dittmann), direktor beogradske kancelarije Konrad Adenauer Fondacije gospodin Norbert Bekman-Dirkes (Norbert Beckmann-Dierkes) i predsednik Centra savremene politike i glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans gospodin Nemanja Todorović Štiplija.

Bekman, Ditman, Štiplija
Bekman, Ditman, Štiplija

Ambasador Ditman je istakao da nema novih uslova za nastavak evrointegracija Srbije i da se do kraja godine može očekivati otvaranje pregovaračkih poglavja 35 i 32, kao i da se od Srbije ne očekuje da prizna nezavisnost Kosova radi priključivanja Evropskoj uniji. Gospodin Bekman-Dirkes je izjavio da smatra da Srbija ima značajnu ulogu u celom regionu i da je dijalog Beograda i Prištine od velike važnosti za njegovu stabilnost. On je takođe pozvao sve aktere, uključujući međunarodnu zajednicu, da se uključe u ovaj proces kako bi se Briselski sporazum „ispunio životom“ i bio postignug napredak u normalizaciji.

Na samom kraju uvodnog dela predsednik Centra savremene politike gospodin Štiplija, predstavio je Centar, a osvrnuo se i na važnost teme i počitički momenat u kome se konferencija organizuje. Štiplija je pozdravio je učesnike  – modratore i paneliste, i ukratko predstavio program konferencije koja je potom i zvanično počela.

Prvu panel diskusiju otvorila je gospođa Džoana Hanson (Joanna Hanson) iz Evropskog instituta Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE), dok su govornici bili bivši politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i prvi šef pregovaračkog tima u dijalogu sa Prištinom gospodin Borislav Stefanović i Vjosa Osmani Sadriu iz Komiteta za evropske integracije Skupštine Kosova. Moderator na ovoj panel diskusiji je bila gospođa Valeri Hopkins (Valerie Hopkins), novinarka iz BIRN Kosovo.

Hanson, Hopkins, Stefanović, Osmani
Hanson, Hopkins, Stefanović, Osmani

Borislav Stefanović je izrazio žaljenje što su samo 3 od 7 postignutih sporazuma između Beograda i Prištine iz vremena njegovog mandata kao šefa pregovaračkog tima implementirana, ali da bez tehničkog dijaloga koji je on vodio ne bi bilo ni političkog. On je takođe izjavio da veruje da je zajednički neprijatelj Srba i Albanaca na Kosovu siromaštvo. Vjosa Osmani Sadriu je istakla da veruje da će puna normalizacija odnosa uslediti tek nakon što Srbija prizna nezavisnost Kosova, kao i da će prijem Kosova u organizacije poput UNESCO-a i Interpola pozitivno uticati na život građana na Kosovu, sa čim se nije složio Stefanović, ukazujući na to da niko nije osuđen zbog spaljivanja srpskih crkava i manastira na Kosovu 2004. godine. Džoana Hanson je u svom izlaganju podsetila da suština Briselskog dijaloga nije samo u napretku Srbije, već i u dokazivanju spremnosti Kosova da se ponaša kao zrela država, kao i da su najveći problem Briselskog dijaloga njega politizacija i netransparentnost.

Moderator druge panel diskusije bio je gospodin Igor Novaković, predstavnik u Srbiji Saveta za inkluzivno upravljanje (CIG), dok su govornici bili gospođa Milica Andrić, menadžer projekata u nevladinoj organizaciji AKTIV i gospodin Leon Malazogu, izvršni direktor Demokratije za razvoj.

Novaković, Andrić, Malazogu
Novaković, Andrić, Malazogu

Leon Malazogu je istakao da smatra da Kosovo percepira normalizaciju kao stabilizaciju svoje državnosti, kao i da je Srbija odustala od suvereniteta nad Kosovom, ali i da želi da postigne po nju najpovoljnije sporazume. Milica Andrić je izjavila da sada većina srpskih NVO na kosovu funkcionišu kao mala preduzeća.

U trećoj panel diskusiji učestvovala su dva oficira za vezu, gospodin Valjdet Sadiku (Valdet Sadiku), oficir za vezu Prištine u Beogradu i gospodin Dejan Pavićević, oficir za vezu Beograda u Prištini. Ovaj panel je moderirala gospođa Ljubica Gojgić, novinarka Radio Televizije Vojvodine (RTV).

Gojgić, Sadiku, Pavićević
Gojgić, Sadiku, Pavićević

Valdet Sadiku je istakao da je bila potrebna hrabrost da se krene sa procesom dijaloga i da iako ovaj proces nije idealan, on nema alternativu. On je takođe izjavio da on i njegov kolega Dejan Pavićević imaju razvijenu međusobnu komunikaciju, ali da su morali dosta da rade da bi je izgradili. Dejan Pavićević je izjavio da proces Briselskih pregovora podseća na kretanje male bebe, odvijajući se malim koracima, ali uz opasnost da se beba obori ukoliko se pogura previše jako. On je ukazao da je pre samo tri godina bilo nezamislivo videti dva oficira za vezu kako sede na istom panelu i razgovaraju jedan sa drugim, te da je ipak pređen znatan put i pored svih manjkavosti procesa.

Konačno, prezentaciju o Infografiku i Pregledu EU posredovanog dijaloga Beograda i Prištine održao je gospodin Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, zajedno sa gospođom Irenom Vinulović, urednicom političke rubrike novinske agencije Tanjug. Nakon toga, završnu reč dali su gospodin Norbert Bekman-Dirkes (Norbert Beckmann-Dierkes) i gospodin Nikola Burazer.

Vinulović, Burazer
Vinulović, Burazer

Nikola Burazer je izrazio nadu da će Infografik i Pregled EU posredovanog dijaloga Beograda i Prištine biti korisni medijima i istraživačima u ovoj oblasti, kao i da će biti prilike da se u nekom budućem istraživanju posebna pažnja posveti pitanju implementacije sporazuma. On je takođe istakao da je važna uloga medija u monitoringu Briselskog dijaloga, kao i da je participacija građana i organizacija civilnog društva od velike važnosti za održivost postignutih sporazuma i uspeh celokupnog procesa bez spoljnog pritiska od strane Evropske unije. Irena Vinulović je izjavila da je dobro što se ključne informacije o Briselskom dijalogu sada mogu naći na jednom mestu u Infografiku i Pregledu, kao i da je neophodna objektivnost medija u ovom procesu budući da se oni često koriste za političke mainupulacije. U svojoj završnoj reči, Norbert Bekman-Dirkes je izjavio da Evropa nije samo Evropska unija i da je u tom smislu Srbija već sada deo Evrope, te da je neophodno raditi na zajedničkoj evropskoj budućnosti.

 

Foto galerija

Clear on Europe

Advertisements