Šta Srbiji donosi pregovaračko poglavlje 35

Ovog decembra, Srbija je najzad otvorila prva dva poglavlja u procesu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji nakon što je januara 2014. započela pregovarački proces. Dok se jedno od otvorenih poglavlja, poglavlje 32, tiče finansijske kontrole, mnogo veća pažnja javnosti bila je usmerena na poglavlje 35, koje se tiče „Ostalih pitanja“, što u slučaju Srbije predstavlja pitanje normalizacije odnosa sa Kosovom. Ova pažnja nije bez razloga. Kao prvo, poglavlje 35 se odnosi na politički najosetljivija pitanja za Srbiju. Još od početka svog puta evropskih integracija, spor oko Kosova je bio viđen kao najveća prepreka pristupanju Srbije Evropskoj uniji. To je dovelo do čuvenog diskursa „Evropa ili Kosovo“, koji je kasnije navodno razrešen usvajanjem politike „i Evropa i Kosovo“ od strane poslednjih nekoliko srpskih vlada. Drugo, poglavlje 35 će po svemu sudeći biti jedno od najvažnijih poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u Evropskoj uniji. Svaki značajni korak na ovom putu do sada, od dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU, preko dobijanja datuma za početak pregovora, pa do nedavnog otvaranja prva dva poglavlja, bilo je povezano sa pitanjem normalizacije odnosa sa Kosovom, i predstavljalo je određenu vrstu nagrade za napore Srbije u ovoj oblasti. Prema tome, zajednička pozicija EU za poglavlje 35 često je bila predmet diskusija poslednjih meseci. Sada kada je ona najzad objavljena, možemo pogledati njen sadržaj.

Nasuprot određenim tvrdnjama, teško da se bilo šta suštinski novo može naći u zajedničkoj poziciji EU za poglavlje 35. Od Srbije se očekuje da nastavi da deluje „u dobroj veri“ u oblasti normalizacije odnosa sa Kosovom i da u potpunosti implementira sporazume koji su do sada postignuti. Među prelaznim kriterijumima nalazi se implementacija sporazuma iz poslednje, 4. runde pregovora Vučića i Mustafe od 25. avgusta 2015 – Zajednica srpskih opština, energetika, telekomunikacije i pitanje mosta u Kosovskoj Mitrovici – kao i elementi Briselskog sporazuma – sudstvo, policija i bezbednosne strukture. Takođe su pomenuti i sporazumi iz prve, tehničke faze pregovora, poput sporazuma o priznavanju univerzitetskih diploma, regionalnom predstavljanju Kosova i integrisanom upravljanju graničnim/administrativnim prelazima. Puna implementacija ovih sporazuma, iako svakako nije lak zadatak, predstavlja nešto što se već očekuje od obe vlade i što teško može da se smatra novim zahtevom Brisela. Normalizacija odnosa Srbije i Kosova, odnosno Beograda i Prištine, nije nova formulacija i predstavljala je proklamovani cilj pregovora Beograda i Prištine pod okriljem EU još od početka političke faze pregovora krajem 2012. godine. Briselski sporazum iz aprila 2013. godine, čiji pun naziv glasi „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“, predstavljao je samo okvirni sporazum i prvi korak ka ovom cilju.

Ipak, u zajedničkoj poziciji EU za poglavlje 35 se nalaze određene veoma važne odredbe. Naime, u skladu sa pregovaračkim okvirom EU za Srbiju, eksplicitno je rečeno da napredak Srbije u procesu pregovora o članstvu umnogome zavisi od napretka u ispunjavanju privremenih kriterijuma u poglavlju 35. Kako se proces pregovora Beograda i Prištine pod okriljem EU nastavlja uz posredstvo visoke predstavnice EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federike Mogerini, od nje se očekuje da dva puta godišnje podnosi izveštaj o napretku Srbije u ovoj oblasti Savetu EU. Neuspeh Srbije da deluje „u dobroj volji“ ili implementira sporazume postignute u Briselu može da uspori napredak i u drugim pregovaračkim poglavljima. Poglavlje 35 nije samo jedno od 35 poglavlja u dugom i kompleksnom procesu pregovora: napredak u njemu predstavlja fundamentalan zahtev za Srbiju kako bi uspešno otvorila ili zatvorila pregovore u drugim pregovaračkim poglavljima.

Ovo takođe nije nova i neočekivana odredba. U pregovaračkom okviru EU iz januara 2014. godine, poglavlje 35, kao i poglavlja 23 i 24, koja se odnose na „Pravosuđe i osnovna prava“, odnosno na „Pravdu, slobodu i bezbednost“, izdvojena su kao poglavlja u kojima će manjak napretka usporiti celokupan proces pregovora. Ovo je kasnije samo ponovljeno u zajedničkoj poziciji EU za poglavlje 35.

Ukoliko napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom značajno zaostaje za ukupnim napretkom pregovora, a da je razlog tome propust Srbije da nastupa u dobroj veri, naročito kada je reč o primeni sporazuma koji su postignuti između Srbije i Kosova, Komisija će na sopstvenu inicijativu ili na zahtev jedne trećine država članica, u skladu sa tačkom 25 pregovaračkog okvira, predložiti da preporuke za otvaranje i/ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja ne budu date i prilagoditi pripadajući pripremni rad, prema potrebi, sve dok se ne pristupi rešavanju ove neujednačenosti.

Nažalost, ovo ne predstavlja novu situaciju za Srbiju. Pitanje Kosova je bilo u samom središtu napora Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, i uz ovu zajedničku poziciju EU za poglavlje 35 se čini da će tako i ostati tokom celokupnog procesa pregovora. Nasuprot određenim tvrdnjama, ona ni na koji način ne implicira priznavanje kosovske nezavisnosti od strane Srbije i ne predstavlja novi zahtev Srbiji što se tiče njenog odnosa prema Kosovu. Ipak, ono potvrđuje dominaciju pitanja Kosova u procesu pristupanja Evropskoj uniji koje se čini da će zaseniti sve buduće zahteve za reformama u drugim oblastima poput zaštite ljudskih prava, zaštite životne sredine, obrazovanja i slično.

Možemo da se nadamo da proces pregovora Beograda i Prištine, implementacija sporazuma i normalizacija odnosa neće zaostajati za napretkom u drugim pregovaračkim poglavljima, i time omogućiti drugim pitanjima da izbiju u prvi plan. Put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji nije samo put zahteva i uslovljavanja, već i šansi da se unaprede sve oblasti života. Kako bi se postigao ovaj cilj, odgovarajuća pažnja ne samo političkih elita, već i civilnog društva i medija je od velike važnosti.

Autor: Nikola Burazer, Programski direktor Centra savremene politike

 


 

danasOvaj tekst možete pročitati i u štampanom izdanju dnevnog lista „Danas“.

Advertisements