Jadranka Joksimović: Veći interes za vladavinu prava

danasBEOGRAD – Od holandskog predsedavanja EU očekujem nastavak započete dinamike našeg puta, i u odnosu na realno potrebno vreme za procedure oko poglavlja 23 i 24, mislim da bi za vreme holandskog predsedavanja moglo da dođe do otvaranja ovih poglavlja, dodatno zbog toga što Holandija inače dosta interesa pokazuje za napredak u oblasti vladavine prava, što je u najširem smislu sadržina poglavlja 23, kaže za Danas Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evropske integracije, odgovarajući na pitanje šta očekuje od aktuelnog predsedavanja EU kada je reč o nastavku evropskog puta Srbije.

Holandija je, podsetimo, 1. januara preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom savetu.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, kaže za Danas da prvenstveno treba podsetiti na dužnosti zemlje koja predsedava Evropskom savetu. „To su sprovođenje agende predsedavanja koja je usaglašena sa Komisijom, staranje o konsenzusu u vezi sa važnim pitanjima unutar Saveta, administracija Saveta, kao i unutrašnje i spoljno predstavljanje Saveta tokom šestomesečnog perioda. Retko se dešavalo da nekoj od zemalja koje predsedavaju Savetom visoko na agendi budu pitanja iz oblasti proširenja, a jedinstveni su primeri Grčke, Italije, Austrije, kojima je stabilnost Balkana prioritet. Do 2020, do kada očekujemo da traju naši pregovori sa EU, očekuju nas po prvi put predsedavanja Bugarske i Rumunije, predsedavanje Austrije, koja uvek ima Zapadni Balkan visoko u na svojoj agendi, ali i već neizvesno predsedavanje Velike Britanije“, ističe on.

Štiplija konstatuje da iako je Holandija nekoliko godina bila lider u zahtevima za što aktivniju saradnju Srbije sa Haškim sudom, aktuelna holandska liberalno-levičarska vlada je već pokazala vrlo aktivan odnos prema Srbiji. „Brojni bilateralni susreti u poslednjih nekoliko godina potvrđuju to. Treba podvući i činjenicu da je Holandija najmanje ulagala u Srbiju poslednjih godina, i da je interes obe zemlje da se to promeni, kao i da se bilateralni odnosi, naročito oni ekonomski, dignu na što veći nivo. Iz ugla predsedavanja EU, ne vidim većeg prostora za angažovanje Holandije kao predsedavajućeg po pitanju Srbije. Pošto su pregovori već počeli, lopta je trenutno, bar što se tiče dela pregovaračkih poglavlja, u našem dvorištu, dok je dijalog sa Prištinom u rukama Evropske službe za spoljne poslove. Verujem da će Holandija veću pažnju posvetiti nastavku evropskih integracija Bosne i Hercegovine što je kao pitanje visoko i na agendi cele Evropske unije. Tokom holandskog predsedavanja očekuje se da će BiH podneti zahtev za članstvo u EU“, zaključuje naš sagovornik.

Kenders: Unija na ozbiljnom testu

Šef holandske diplomatije Bert Kenders je rekao da će se njegova država posvetiti suštinskim pitanjima EU, ekonomskom rastu i povećanju zaposlenosti, a težište će biti i na većem povezivanju građana i civilnog društva sa Briselom. „Holandija preuzima predsedavanje u trenutku kada javnost više ne izražava bezrezervnu podršku odlukama Unije. Nakon napada u Francuskoj i sa prilivom izbeglica i migranata, EU se našla na ozbiljnom testu“, rekao je Kenders.

 

Advertisements