Štiplija: Dalji koraci u otvaranju poglavlja

TANJUG_maliBEOGRAD – Srbija bi tokom ove godine, pored poglavlja 23 i 24 koja se tiču osnovnih prava, mogla da otvori još četiri poglavlja za koja ne postoje početna merila za otvaranje, izjavio je danas glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Štiplija.

To su poglavlja 5 – javne nabavke, 13 – ribarstvo, 20 – preduzetništvo i industrijska politika i poglavlje 26 – obrazovanje i kultura, za koja je Srbija već dobila poziv da izradi pregovaračke pozicije jer ne postoje početna merila za otvaranje, pa ih je moguće otvoriti već u drugoj polovini 2016. godine. Neka od ovih poglavlja mogu biti otvorena i privremeno zatvorena na istoj međuvladinoj konferenciji.

Kod ostalih poglavlja, objašnjava Štiplija, EK će insistirati na merilima za otvaranje pregovora o određenom poglavlju, koja će biti predstavljena u Izveštajima sa skriniga.

Ta merila se tiču zahteva za usvajanje strategija i akcionih planova, ispunjavanja ugovornih obaveza sa EU, pre svega sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, zahteva za usvajanje zakona i podzakonskih akata.

Šstiplija podseća da je Evropska komisija do sada uradila izveštaje o skrinigu za 13 pregovaračkih poglavlja, uključujući i već otvorena poglavlja 32 i 35, koja sadrže preporuke o otvaranju pregovora za određeno poglavlje i, ukoliko EK proceni, merila za otvaranje pregovora o pojedinim poglavljima.

Govoreći o poglavljima koja bi mogla biti otvorena do kraja godine, Štiplija kaže da je Poglavlje 5 veoma značajno u borbi protiv korupcije i  za funkcionisanje institucija koje su važne za sprovođenje javnih nabavki, kao što je slučaj sa Upravom za javne nabavke.

To poglavlje uređuje i opšte principe transparentnosti, ravnopravnog tretmana, slobodne konkurencije i sprečavanja diskriminacije kod javnih nabavki, objašnjava Štiplija.

On navodi da se Poglavlje 20 odnosi na unapređenje sveukupnog poslovnog okruženja u kojem deluju mala i srednja preduzeća, ali i promovisanje industrijskih strategija EU koje unapređuju konkurentnost i pomažu ulaganja i otvaranje novih preduzeća.

Poglavlje 13 je veoma lako za Srbiju jer kao zemlja bez izlaza na more nije zainteresovana za lov ribe na otvorenom moru, navodi Štiplija, ali dodaje i da određene pravne tekovine EU iz oblasti funcionisanja tržišta i naša zemlja mora poštovati.

U „laka“ poglavlja spada i poglavlje 26 koje se tiče obrazovanja jer su obrazovanje, obuka, programi za mlade i kultura primarno u nadležnosti država članica, a ne EU.

U prvoj polovini 2017. Srbija bi mogla da otvori tri poglavlja koja se tiču prava intelektualne svojine, transportne politike i transevropske mreže, kao što je najavio premijer Aleksandar Vučić u razgovoru sa premijerom Malte Džozefom Muskatom.

Šstiplija objašnjava da se Poglavlje 7 odnosi na usklađena pravila za pravnu zaštitu autorskih i srodnih prava i ono će, prema njegovim rečima, za Srbiju biti jedno od težih zbog nepostojanja mehanizama za zaštitu tih prava u Srbiji.

Poglavlje 14 odnosi se na unapređenje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta EU promovisanjem bezbednih saobraćajnih usluga, dok se Poglavlje 21 tiče transevropskih mreža, odnosno koridora u oblasti saobraćaja, telekomunikacija i energetske infrastrukture.

Navodeći da kroz Srbiju već prolaze dva veoma značajna evropska koridora – Koridor 5 i Koridor 10, zajedno sa njihovim produžecima koji su definisani 2016. godine, Štiplija smatra da bi Srbija i Crna Gora mogle da konačno u sistem transevropskih koridora uvedu i Koridor 11, koji još uvek nije na listi evropskih koridora.

Štiplija dodaje i da će Srbija u martu ove godine verovatno biti spremna za otvaranje poglavlja 23 i 24, koja su pored Poglavlja 35 ključna i uslovna poglavlja u pregovorima sa EU i već se nalaze u proceduri EU.

U ovim poglavljima, koja ostaju otvorena do samog kraja procesa pregovora, EU određuje privremena, odnosno međufazna merila i tek nakon njihovog ispunjenja definišu se merila za zatvaranje poglavlja, ističe Štiplija.

„Ova dva poglavlja predviđaju kako ćemo zaštititi ljudska i manjinska prava, završiti reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije, uređuju i pitanja migranata i azilanata, pa sve do šengenskog sistema. Poglavlje 23 podrazumeva reformu pravosudnog sistema, a kod njega je najveći izazov izrada Akcionog plana za manjine oko koje se je već digla bura u domaćoj stručnoj javnosti, a zabeležene su i reakcije nekih saveta nacionalnih manjina“, navodi Štiplija.

Inače, Holandiju će u junu 2016. godine na mestu predsedavajućeg EU naslediti Slovačka, kojoj će, kao „novoj članici“, ali i zemlji koja važi za partnera Srbije u EU integracijama, evropske integracije Zapanog Balkana sigurno biti visoko na agendi predsedavanja.

Kako podseća Štiplija, 2017. godina počeće predsedavanjem Malte, najmanje članice EU, koju će naslediti Velika Britanija, u drugoj polovini 2017. godine.

Štiplija smatra da će predsedavanje Velike Britanije EU biti u senci referenduma o njenoj budućnosti unutar Unije, koji će biti održan tokom predsedavanja, što će skrenuti pozornost sa politike proširenja.

Međutim, do 2020. godine, do kada bi trebalo da traju pregovori Srbije sa EU, očekuju nas predsedavanja Bugarske i Rumunije, kao i predsedavanje Austrije, koja uvek ima Zapadni Balkan visoko u na svojoj agendi, ističe Štiplija.

Štiplija navodi i da je pregovarački tim uspostavio dobru saradnju sa akademskom zajednicom i nevladinim sektorom koji će tokom pregovora sa EU pružali stručnu i savetodavnu pomoć državnim institucijama.

„Takav odnos akademske zajednice i nevladinog sektora sa državom od ključne je važnosti za kvalitet informacija koje država predstavlja institucijama EU, kao za kvalitet procesa pregovora“, ističe Štiplija.

Advertisements