Mnogi amandmani „pali u vodu“

danasIako se još uvek nije slegla prašina oko naširokog pisanja medija o amandmanima evropskih poslanika na tekst Rezolucije izvestioca za Srbiju Evropskog parlamenta (EP) Dejvida Mekalistera, shvatili smo da su samo u jednom danu mnogi amandmani poslanika EP „pali u vodu“.

Još na početku rada Odbora za spoLjne poslove Evropskog parlamenta (AFET) posle letnje pauze Sekretarijat AFET-a sastavlja detaLjni plan za izradu rezolucije. Interesantno je napomenuti, a upoređujući sa domaćom parlamentarnom praksom, da se ovaj raspored na samom kraju procesa u potpunosti poštuje.

Cela procedura ne počinje u EP, nego dve ulice više, u zgradi Evropske komisije (EK). EK još od 2005. svake godine donosi izveštaj o napretku Srbije na njenom putu ka EU. Sa zakašnjenjem EK je 10. novembra 2015. godine objavila Izveštaj o napretku Srbije za 2015. godinu. Ovaj izveštaj je polazna osnova po kome je izvestilac, u našem slučaju Dejvid Mekalister, sastavljao svoj nacrt rezolucije. Zato je i naziv samog dokumenta izvestioca Rezolucija o Izveštaju o napretku Srbije za 2015. godinu. Mesec dana kasnije, 2. decembra izvestilac Mekalister objavio je nacrt rezolucije koji je distribuiran svim članovima AFET-a, poslaničkim grupama i zainteresovanim pojedincima.

Evropski poslanici i poslaničke grupe po pravilu tada kreću sa pripremom amandmana na tekst Rezolucije. Izvestioci iz senke, kao i ostali poslanici koji se bave Srbijom već unapred imaju skicu amandmana za koje bi voleli da predlože kao dopunu teksta rezolucije. Politički savetnici poslaničkih grupa igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Oni savetuju svoje poslanike o stavovima poslaničke grupe po određenim pitanjima koja su se našla u nacrtu, a na kraju savetuju poslanike i o samom tekstu amandmana koji će biti podneti. 17. decembra izvestilac Mekalister obrazložio je Nacrt Rezolucije poslanicima AFET-a. Ovo obrazlaganje sa diskusijom naziva se Prvim razmatranjem pred odborom i deo je ustaLjene procedure EP po poslovniku o radu. Od tada teče rok od 10 dana za podnošenje amandmana kroz elektronski sistem EP-a.

Razne uticajne grupe, organizacije civilnog društva, političke partije pa i pojedinci, u ovom trenutku počinju sa „uticajem“ na poslanike Evropskog parlamenta, izvestioce iz senke, kao i poslaničke grupe, sestrinske partije, koordinatore i savetnike poslaničkih grupa, predlozima za amandmane na tekst nacrta koji bi poboljšao tekst rezolucije. Svakako tu dolazi do sukoba različitih interesnih grupa ali i samih evropskih poslanika.

Do 17. decembra tačno u 12:00 podneto je 190 amandmana na nacrt rezolucije. Od ovog trenutka počinje da teče rok za usaglašavanje amandmana, koji se obavLja na neformalnim pregovorima, tj. na takozvanom sastanku o kompromisu. Na ovom sastanku Dejvid Mekalister predlaže usaglašene amandmane. To su amandmani koje je on, zajedno sa Sekretarijatom AFET-a, sastavio od već prispelih amandmana. Izvestilac se trudi da uključi što više različitih stavova i mišLjenja u svoju rezoluciju. Time će sigurno dobiti širu podršku kolega poslanika prilikom glasanja na zasedanju AFET-a, a i na plenarnoj sednici. Usaglašeni amandmani po pravilu imaju za posledicu povlačenje drugih amandmana na isti deo teksta. Time se od 190 amandmana došlo na svega 15. Amandmani koji nisu ušli u kompromis ili koji su nekompatibilni brišu se sa liste, a oni koju su sadržajno ili skroz drugačiji, pa zahtevaju dopisivanje članova u okviru novog paragrafa, čekaju da se o njima raspravlja na narednom zasedanju AFET-a.

Na prvom narednom zasedanju AFET-a, 21. januara izvestilac Mekalister obrazložio je usaglašeni tekst rezolucije. To se naziva Drugim razmatranjem pred odborom. Odbor je mesto gde se raspravlja o izveštaju u pojedinostima, tako da je ovo zasedanje AFET-a iskorišćeno za raspravu o usaglašenim amandmanima, ali i amandmanima koji su odbačeni. Neki poslanici mogu zatražiti da se odbačeni amandmani razmotre još jednom na samoj sednici odbora. Takvi amandmani se nazivaju usmeni amandmani i o njima se može izjašnjavati odbor na danu za glasanje.

Glasanje na zasedanju AFET-a je finalni posao u odboru. Glasanje je ove godine zakazano za 28. januar. Glasanju pristupaju svi stalni članovi AFET-a ili njihovi zamenici ako članovi nisu prisutni. Prvo se glasa o zasebnim amandmanima, a onda o tekstu Rezolucije u celosti. Na ovom zasedanju AFET-a definisaće se finalni tekst koji će biti upućen na plenarnu sednicu EP u Strazbur, gde će se 751 poslanik izjasniti o tekstu Rezolucije.

Na plenarnoj sednici EP u Strazburu ponovo dolazi do uzbudLjivog dela priče. Naime, sada teče „lobiranje“ samih poslanika za prikupljanje 40 potpisa kolega ili saglasnosti cele poslaničke grupe za potencijalne usmene amandmane. Sve do 1. februara trajaće rok za dostavljanje usmenih amandmana na već upućenu Rezoluciju. O tim amandmanima glasa se takozvanim glasanjem po pojedinostima ili glasanjem prozivkom na samoj plenarnoj sednici, koji se iako istog naziva razlikuju od domaće parlamentarne prakse. Na plenarnoj sednici 3. marta svaka poslanička grupa u zavisnosti od broja poslanika dobija vreme za raspravu, koje najčešće iskoristi izvestilac i izvestioci iz senke, i još bar jedan poslanik iz neke poslaničke grupe. Johanes Han, komesar za proširenje i susedsku politiku, po pravilu bude prisutan sve vreme na sednici EP i ima pravo učešća u raspravi.

Autor: Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans

 

Advertisements