Evropski parlament usvojio Rezoluciju o Srbiji

TANJUG_maliSTRAZBUR – Evropski parlament usvojio je danas Rezoluciju o Srbiji sa 498 glasova za, 66 protiv i 70 uzdrzanih.

U Rezoluciji se poziva na što skorije otvaranje ključnih poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu sa EU, pozdravlja napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i Srbija ohrabruje da nastavi ekonomske reforme.

Rezolucijom, čiji je autor izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister, pozdravlja se napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i vlasti pozivaju da u potpunosti i blagovremeno primene do sada postignute sporazume, uz napomenu da je to jedan od uslova za pristupanje Srbije EU.

Srbija se poziva da nastavi sa sistematskim i ekonomskim reformama, obezbedi da rad sudija, tužilaca i medija bude oslobođen političkog uticaja i pojača napore u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

U dokumentu se pozdravlja otvaranje poglavlja 32 i 35 i posvećenost Srbije evropskim integracijama, kao i mere kojima se Srbija priprema za pregovore o članstvu sa EU i akcioni planovi za poglavlja 23 i 24, koja se tiču osnovnih prava.

Izražava se nada da bi i poglavlja 23 i 24 mogla biti otvorena već početkom 2016. godine, budući da su presudna za reforme u pravosuđu.

U dokumentu se ističe i da su pregovori o poglavlju 35, koje obuhvata normalizaciju odnosa s Prištinom, od bitnog značaja za napredovanje Srbije ka EU i da je puna normalizacija odnosa važan uslov za ulazak Srbije u Uniju.

Pozdravlja se angažovanje Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom i ističe volja Beograda da do kraja sprovede sporazume o Zajednici srpskih opština, telekomunikacijama, energetici i mostu u Kosovskoj Mitrovici.

Beograd i Priština se, takođe, pozivaju da se uzdrže od negativne retorike i učine napredak u punoj primeni već postignutih sporazuma.

Pozdravlja se i napor privrednih komora Srbije i Kosova u normalizaciji odnosa.

U rezoluciji se izražava nada da neuspeh kandidature Kosova za članstvo u Unesko neće ugroziti dijalog.

Poslanici se osvrću i na potrebu da Srbija učini veći napor i progresivno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i odnos sa Rusijom, a konstatuju da je sprovođenje zajedničkih vežbi Rusije i Srbije za žaljenje.

Dokumentom se takođe ističe i značaj konstruktivnog pristupa srpske vlade regionalnoj saradnji i naglašava konstruktivna uloga naše zemlje u “Berlinskom procesu”.

Srbija je pohvaljena i za konstruktivan pristup u rešavanju migrantske krize, a u rezoluciji se dodaje da je Srbija partner EU od suštinskog značaja i pomoći na Balkanu i da je otuda neophodno da joj EU obezbedi sredstva i adekvatnu finansijsku pomoć, te poziva da poveća svoje kapacitete prihvata migranta.

Evropski parlamentarci pozdravljaju usvajanje zakona o radu, smanjenje budžetskoj deficita i poboljšanje poslovnog okruženja, a srpske vlasti se podstiču da poboljšaju investicionu klimu i smanje razlike među delovima Srbije.

Vlasti se pozivaju i da osiguraju zaštitu stranog ulaganja i, uz priznanje da postoji napredak u restrukturiranju javnih preduzeća, naglašava se važnost transparentnog privatizacionog procesa.

U rezoluciji se naglašava da sudstvo mora biti nezavisno od političkog uticaja.

Dodaje se i da su korupcija i organizovani kriminal široko rašireni i u regionu i da predstavljaju prepreku za demokratski, socijalni i ekonomski razvoj Srbije.

U rezoluciji se navodi da je progres napravljen u borbi protiv korupcije, ali da i dalje na tome treba raditi.

Takođe, naglašava se značaj organizacija civilnog sektora.

Vlasti se pozivaju i da Zaštitniku građana omoguće punu političku i administrativnu podršku i da se “uzdrže od toga da ombudsmana izlažu neopravdanoj kritici”.

Pozdravlja se adekvatan pravni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava i sloboda, ali se primećuje da ima još nedostataka u vezi sa implementacijom, posebno kad je reč o ranjivim grupama, poput osoba sa invaliditetom, pripadnika LGBT populacije.

Srbija se ohrabruje i da što pre usvoji zakon o nacionalnim manjinama, kao i da se učine konkretne mere kako bi se poboljšao položaj Roma.

Poslanici izražavaju i zabrinutost što nije došlo do napretka u pogledu slobode izražavanja i slobode medija i sa zabrinutošću primećuju stalan politički pritisak koji potkopava slobodu medija što dovodi do rastuće autocenzure.

Advertisements