Faktor Hrvatska, dan posle

BEOGRAD – Loptica je sada u dvorištu EU, ocenjuje ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, posle odluke Hrvatske da ne da zeleno svetlo Srbiji za otvaranje pregovora o poglavlju 23.Ona je za Politiku podsetila da Hrvatska već po drugi put nije iznela stav na radnoj grupi kada je reč o tome da li je Srbija ispunila merila za otvaranje poglavlja 23.

Joksimović podseća da je 27 od 28 zemalja članica dalo saglasnost, odnosno – sve zemlje EU osim Hrvatske.

„“Krajnje je neuobičajeno da neka država blokira kandidata u tehničkom delu i prilikom otvaranja poglavlja“, rekla je ministarka i dodala da je to sada „pitanje za EU, ne za nas“.

Sve zemlje članice Unije osim Hrvatske zauzele su stav da pitanja kojima je Hrvatska uslovila svoju saglasnost, nisu direktno povezana sa uslovima za otvaranje poglavlja.

Iako su mediji u petak izjavu ministra spoljnih poslova Hrvatske Mira Kovača preneli sa akcentom na pozitivan momenat, da Hrvatska podržava put Srbije ka EU, on je jasno ukazao da nije odustala od zahteva da Srbija najpre ukine regionalnu nadležnost svog suda za ratne zločine, da obezbedi garancije za zastupljenost hrvatske manjine u Skupštini i saradnju sa Haškim sudom. 

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak uveče da je Vlada Srbije zaprepašćena odlukom Hrvatske da ne podrži evropski put Srbije.

„Za takvu odluku, Republika Hrvatska nije imala ni jedan jedini valjan razlog“, istakao je premijer.

Ranije istog dana, premijer, kojeg je informacija „sustigla“ pred stranačku konvenciju u Novom Sadu, rekao je da Srbija, šta god neko u okruženju radio, želi dobre odnose i dodao da srpski brod sigurno plovi i tako će da nastavi.

On je podsetio da je na osnovu zakona iz 2003, koji Hrvatska osporava, Srbija uhapsila odgovorne za zločine na Ovčari i u Srebrenici.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća Milorad Pupovac uveren je da Hrvatska, uslovljavanjem Srbije, zapravo uslovljava sebe.

„Nije dobro što se Hrvatska odlučila da blokira otvaranje poglavlja upravo u području ljudskih prava i sloboda, gde i sama Hrvatska kao članica EU po pristupnom sporazumu koji je potpisala sa ostalih 27 članica ima značajne obaveze, posebno u aneksu 7, poštovanju prava nacionalih manjina, u saradnji sa Haškim sudom, u povratku izbeglica i ostvarivanju njihovih prava“, naveo je Pupovac.

Taj aneks, kako je objasnio, bio je zamena za zadržavanje monitoringa, sa tim da Hrvatska to ispunjava.

„I umesto da zajedno sa Srbijom radi na rešavanju tih pitanja, posebno na saradnji sa Haškim sudom, posebno na suđenju za ratne zločine, Hrvatska se odlučila da svu odgovornost za ta pitanja prebaci na Srbiju“, istakao je Pupovac. 

Sama Hrvatska, kako je ocenio, nije u jednostavnoj poziciji kada su posredi ostvarivanje prava nacionalnih manjina, ljudska prava, zaštita tolerancije i demokratskih vrednosti jer se u poslednje vreme svi ti elementi ozbiljno ugrožavaju i ozbiljno krše.

„Prema tome, Hrvatska može postati sama predmet interesa nadležnih evropskih institucija, ne samo EU nego i Saveta Evrope i OEBS, i time će zapravo postavljajući uslove Srbiji, Hrvatska doći u situaciju da će postaviti uslove samoj sebi“, zaključio je Pupovac.

Hrvatski analitičar Davor Đenero u izjavi za Tanjug insistira da Hrvatska nije blokirala pregovore Srbije i EU, već da je „izrazila rezervu“ prema otvaranju poglavlja 23. 

„Tom rezervom teško da iko može da bude iznenađen, jer je još odavno, u vreme prethodne administracije, jasno rečeno da Hrvatska traži da se u okviru tog poglavlja definišu tri pitanja“, navodi Đenero.

„Srbija je na početku pristupnih pregovora, oni će trajati relativno dugo, a poglavlje o pravosuđu i temeljnim pravima biće zadnje koje će Srbija zatvoriti. Očigledno je da je to razlog zašto je rukovodstvo Srbije odlučilo ne odazvati se na izrečenu rezervu Hrvatske. To će, verovatno, uraditi vrlo brzo nakon izbora“, smatra Đenero.

On je dodao da u Hrvatskoj ovo pitanje nema nekog posebnog ođeka i ni na koji način ne utiče na oblikovanje političke arene u zemlji, tim pre što o ovoj rezervi postoji potpuna saglasnost svih relevantnih političkih stranaka. 

U situacijama poput ove, u kojoj zemlja članica insistira na rešavanju pitanja koja su deo Aki kominitera mora se pregovarati s tom zemljom članicom, a ne pokušati lobirati u EK ili kod drugih zemalja članica, objašnjava on, dodajući da su pitanja proširenja pitanja o kojima se odlučuje konsenzusom unutar EU. 

„Ipak, članice izbegavaju da ostanu same u izražavanju rezervi. To što je Hrvatska u ovom slučaju sama, govori o tome da njena diplomatija, pre svega njena delegacija pri EU, nije dobro funkcionisala“, rekao je on.

On navodi da su problem s proglašenom regionalnom nadležnošću pravosuđa Republike Srbije imale su dve evropske države, uticajnije od Hrvatske: Velika Britanija, od koje je Srbija tražila izručenje Ejupa Ganića, i Austrija od koje je bilo traženo izručenje generala Jovana Divjaka.

„U oba se slučaja radilo o nečemu što je pravosuđe Srbije definisalo kao zločine, a odvijalo se na teritoriji druge dražve, i vinovnici događaja su bili građani druge države. I u slučaju Ganića, i u slučaju generala Divjaka pokazalo se da se ne radi o osobama za koje bi postojala realna sumnja da su učestvovale u izvršenju ratnih zločina, i zbog postupka pravosuđa Srbije ove su se države našle u neugodnoj poziciji, u odnosu na ljude kojima su neopravdano uskratile slobodu kretanja, a na neko vreme ih čak i pritvorile“, navodi Đenero.

Kad bi se takve stvari nastavile događati i nakon što Srbija postane članica EU, svima bi moglo biti jako neugodno, jer bi Srbija tada mogla izdavati jedinstveni evropski nalog za hapšenje, a zemlje članice bi morale izručivati čak i svoje državljane, kaže Đenero.

„Jasno je da regionalna nadležnost pravosuđa Srbije ne može preživeti pristupanje EU, a stvar je samo političke odluke rukovodstva Srbije kad će doneti političku odluku o odustajanju od regionalne nadležnosti, odnosno kad će preuzeti obavezu prema članicama Unije da će ta odredba biti otklonjena“, zaključio je on. 

Direktorka Centra za evroatlantske integracije Jelena Milić smatra da je stav Hrvatske legitiman.

„Pitanje ratnih zločina, odnosa prema manjinama ili tranzicionoj pravdi nisu nikakve posebne ucene, ni uslovljavanja Srbije već su uslovi za evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana definisani evropskim samitima u Zagrebu i Solunu“, rekla je ona za Tanjug.

„Proces pregovaranja je komplikovan i sastoji se od toga da Srbija usvoji evropsko zakonodavstvo i prostor za takozvane pregovore je vrlo vrlo uzak. I nije to ravnopravan proces“, dodaje Milić.

Milić je rekla da je pitanje tranzicione pravde toliko legitimno da razume Hrvatsku i podsetila da je i Zagreb zbog nekih otvorenih pitanja sa Slovenijom imao problema tokom pregovora.

Ona je podsetila da je Srbija dan pre raspisivanja izbora usvojila akcioni plan o manjinama, ali je, ističe, pitanje da li je on dobar.

Milić takođe apeluje da se ovakvi momenti ne tumače svaki put kao „utakmica na život i smrt“, već da su to legitimne pozicije koje zemlje unutar EU imaju pravo da ispostave zemlji koja hoće da uđe.

Takođe podseća da nas EU ne sili da uđemo u članstvo.

„Mi smo ti koji smo odlučili da ispunjavamo uslove računajući na duge staze da nam se isplati i da prođemo kroz neke od teških prepreka da bi nam se na kraju to nečim drugim vratilo“, zaključila je Milić.

Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija smatra da bi Srbija podršku Hrvatske sada trebalo da obezbedi u bilateralnim razgovorima, te da bi svaka druga strategija mogla koštati našu zemlju dosta vremena i značajno usporiti pregovarački proces. 

Štiplija za Tanjug kaže da bi bilo više nego pogrešno oslanjati se na to da će uticajnije članice EU, pre svega Nemačka, prelomiti kod takvih situacija:  

„Kada bi se problemi u EU rešavali na ovaj način, pitanje Makedonije bilo bi odavno rešeno, umesto što je ona blokirana od strane Grčke. I u slučaju blokiranja 13 hrvatskih pregovaračkih poglavlja od strane Slovenije do dogovora se došlo između dve zemlje“, podseća Štiplija.

Advertisements