Miščević: Hrvatska ne bi trebalo da blokira otvaranje poglavlja

danasBEOGRAD – Hrvatska ne bi trebalo da blokira otvaranje poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, već bi celoj stvari trebalo da pristupi na drugi način, jer se radi o bilateralnim pitanjima, ocenila je šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević komentarišući činjenicu da zvanični Zagreb još nije dao zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23. Ona je za TV N1 kazala da je komunikacije sa Hrvatskom bilo „kada smo pojašnjavali rešenja, onda se stvar prenela na Brisel i sada je to u rukama EU koja pokušava da nađe rešenje i da se prevaziđe blokada“.

Miščević je istakla da u pregovaračkom procesu svaka država članica ima mogućnost blokade i da je to jedan od ozbiljnih problema.

– Mi moramo da nastavimo da radimo i menjamo sve ono što smo predvideli u ovim poglavljima. Mi ne ispunjavamo bilateralne zahteve, mi pregovaramo sa EU, ispunjavamo uslove koji se tiču prava EU kao što je saradnja sa Hagom, napomenula je ona. Na pitanje zašto neke zemlje napreduju brže u pregovorima, poput Crne Gore, koja je otvorila znatno više poglavlja, Miščević je rekla da ključ leži u normalizaciji odnosa sa Prištinom i podsetila da je trebalo dve godine da se otvori prvo poglavlje, odnosno tek kada je EU rekla da je sve u redu u odnosima sa Prištinom.

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, kaže za Danas da budući da je poglavlje 23 jedno od ključnih u procesu pristupanja Srbije EU, ovaj zastoj u pregovorima bi mogao imati za Srbiju značajne negativne posledice. On podseća da se jedan od uslova koje zvanični Zagreb postavlja Beogradu tiče položaja nacionalnih manjina u Srbiji u skladu sa međunarodnim ugovorima i standardima.

Ovaj spor nije novijeg datuma. Ono za šta je Hrvatska pre svega zainteresovana jeste predstavljenost hrvatske nacionalne manjine u Narodnoj skupštini Srbije. Glavni argument Hrvatske predstavljaju odredbe bilateralnog sporazuma Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske nacionalne manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori, potpisanog novembra 2004. Dok Hrvatska ima sistem garantovanih mesta za manjine u Saboru kojom se srpskoj manjini u Hrvatskoj obezbeđuju tri mesta, Srbija nema razrađen sistem reprezentacije manjina u parlamentu. Ostavljajući po strani pitanje opravdanosti poteza hrvatske strane u ovom trenutku, postoje dobri razlozi da se Srbija ozbiljno pozabavi ovim pitanjem tokom mandata naredne vlade, konstatuje naš sagovornik.

Burazer smatra da će hrvatski zahtevi najverovatnije ostati nepromenjeni tokom celokupnog procesa pregovora, te se na njih svakako u jednom trenutku mora odgovoriti i pronaći odgovarajuće rešenje. „Drugo, na reformi celokupnog izbornog i političkog sistema se već radi, pa je u tu svrhu osnovana i Akciona grupa u prethodnom sazivu Narodne skupštine. Ukoliko ona rezultira smanjenjem broja poslanika, sistem zastupljenosti manjina u Narodnoj skupštini moraće da bude reformisan. Treće, zastupljenost manjina u predstavničkim telima predstavlja jednu od oblasti na koju se odnosi i samo pregovaračko poglavlje 23, a izveštaj o skriningu za ovo poglavlje se poziva na dokumenta Saveta Evrope u kojima se postojeće stanje ocenjuje kao povoljno za brojčano velike, ali ne i za brojčano male manjine“, zaključuje sagovornik Danasa.

Autor: Marija Stojanović

Advertisements