BEOGRAD – Susret hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović i srpskog premijera Aleksandra Vučića pozdravljen kao „istorijski“ pokazuje između ostalog i značaj rešavanja otvorenih bilatralnih pitanja na Zapadnom Balkanu kako za stabilnost tako i za integraciju ovog regiona u EU, piše portal European Western Balkans (EWB).
U tekstu povodom susreta visokih srpskih i hrvatskih zvaničnika, a u susret novom samitu u okviru Berlinske inicijative 4. jula u Parizu, izvršni urednik portala Nikola Burazer, razmatra uticaj otvorenih pitanja na odnose zemalja Zapadnog Balkana i eventualnu ulogu EU u rešavanju tih sporova.
„To veži za bilateralna pitanja između zemalja Zapadnog Balkana koje žele da postanu članice EU ali još više za pitanja između tih zemalja i susednih članica EU koje mogu da iskoriste svoje člantvo u Uniji kako bi privremeno ili trajno blokirale pristupanje svojh zapadnobalkanskih suseda uniji,“ ukazuje Burazer.
On podseća da su bilateralna pitanja o kojima je reč uglavnom posledica raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili i tiču se teritorijalne demarkacije, sukcesije, statusa izbeglica, nacionalnih manjina, nestalih ili čak kao u slučaju Makedonije imena.
Nedavna kontroverza oko otvaranja poglavlja 23 u pristupnim pregovorima Srbije i EU koje je Hrvatska privremeno blokirala zbog određenih bilateralnih pitanja „koja su predstavljena kao zahtevi da se ispune međunarodni pravni standardi i standardi manjinskih prava“, još jednom je pokazala da je postoji velika verovatnoća da bilatralna pitanja budu problem u širenju EU na Zapadni Balkan, dodaje Burazer.
„Srećom te opasnosti su prepoznate unutar takozvanog Berlinskog procesa, diplomatske inicijative pokrenute 2014. godine koja okuplja predstavnike vlada Zapadnog Balkana i predstavnike EU i nekoliko članica poput Nemačke, Austrije, Francuske, Italije, Slovenije i Hrvatske“, navodi autor.
On podseća da su ministri spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana na samitu u Beču 2015. gdoine potpisali sporazum (Aneks 3 Završne deklaracije) da neće blokirati jedna drugu na putu ka EU.
Takođe na sastanku o bilaterlnimn sporovima u Beču u aprilu 2016. godine istraživački tim Evropskog fonda za Balkan i Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu je promovisao „Alatke“ za rešavanje bilateralnih pitanja odnosno konkretne korake i preporuke za rešavanja bilateralnih pitanja, navodi se u tekstu.
Njihov autor Marika đolai sa Instituta za studije razvoja u Brajtonu, smatra da je uloga EU i procesa pristupanja veoma važna za rešavanje bilateralnih pitanja, naročito, kako kaže, „uzimajući u obzir dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU.“
Međutim, po njoj je problem što je ovo jedino pitanje čije rešavanje EU postavlja kao uslov, dok kada je reč o drugim pitanjima „ima moć da nudi podsticaje i vrši diplomatski pritisak u rešavanju sporova ali to ne čini iz političkih razloga“.
Ona smatra da bi bilo dobro da EU formira neku vrstu koordinacionog tela koje bi moglo da daje podsticaje i primenjuje diplomatski pritisak kako bi zemlje Zapadnog Balkana rešale bilateralna pitanja.
„Uloga EU nije ključna u ovome ali bi trebalo da bude“, smatra đolaj.
Za razliku od nje Senada Šelo Šabić iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu smata da bilateralna pitanja nisu pretnja integraciji regiona u EU. Ona takođe misli da uloga EU i potencijalnog članstva u EU nije ključna za rešavanje tih ptianja.
Prema njoj „EU ne može biti arbitrar u rešavanju bilateralnih pitanja između zemalja Zapadnog Balkana.“
Ona veuje da Hrvatska ima interes da investira u dobrosusedske odnose sa Srbijom, kao što Srbija treba da učini sa Hrvatskom.
„Da li znači treba da budemo optimisti kada je reč o resavanju bilaeralnih pitanja na Zapadnom Balkanu? Čak i kada ih ne smatramo pretnjom za širenje Evrope na ovaj region, ona još uvek imaju potencijal da izazovu regionalnu nesabilnost,“ pita Burazer.
Po njemu, nedavni susret Grabar Kitrović i Vučića koji je uglavnom bio usredseđen na bilateralna pitanja daje prostora za optimizam.
„Međutim treba da budemo veom oprezni kod takvog zaključka. Dok god postoje otvorena itanja i jedna od dve strane ima interes da bude čvrsta i da izbegava njihovo rešavanje, mnogo toga će zavisiti od političke volje aktuelnh vlada. Uloga EU u tome je možda poželjna ali se ne očekuje da bude odlučujuća“.
Berlinski proces i nedavna inicijativa civilnog društva, koja je kulminirala u „Alatkama“ za rešavanje bilateralnih pitanja i koja EU stavlja u ulogu podrednika dok resavanje otvorenih pitanja ostavlja samim državama, veroatno predstavlja korak u ispravnom pravcu,“ smatra Burazer.
