EWB: Otvorena pitanja na Balkanu i integracija regiona u EU

BEOGRAD – Susret hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović i srpskog premijera Aleksandra Vučića pozdravljen kao „istorijski“ pokazuje između ostalog i značaj rešavanja otvorenih bilatralnih pitanja na Zapadnom Balkanu kako za stabilnost tako i za integraciju ovog regiona u EU, piše portal European Western Balkans (EWB).

U tekstu povodom susreta visokih srpskih i hrvatskih zvaničnika, a u susret novom samitu u okviru Berlinske inicijative 4. jula u Parizu, izvršni urednik portala Nikola Burazer, razmatra uticaj otvorenih pitanja na odnose zemalja Zapadnog Balkana i eventualnu ulogu EU u rešavanju tih sporova.

Bilateralna pitanja generalno predstavljaju jedan od glavnih problema zemalja Zapadnog Balkana i koče njihove ambicije da postanu članice EU, navodi on.

„To veži za bilateralna pitanja između zemalja Zapadnog Balkana koje žele da postanu članice EU ali još više za pitanja između tih zemalja i susednih članica EU koje mogu da iskoriste svoje člantvo u Uniji kako bi privremeno ili trajno blokirale pristupanje svojh zapadnobalkanskih suseda uniji,“ ukazuje Burazer.

On podseća da su bilateralna pitanja o kojima je reč uglavnom posledica raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili i tiču se teritorijalne demarkacije, sukcesije, statusa izbeglica, nacionalnih manjina, nestalih ili čak kao u slučaju Makedonije imena.

Nedavna kontroverza oko otvaranja poglavlja 23 u pristupnim pregovorima Srbije i EU koje je Hrvatska privremeno blokirala zbog određenih bilateralnih pitanja „koja su predstavljena kao zahtevi da se ispune međunarodni pravni standardi i standardi manjinskih prava“, još jednom je pokazala da je postoji velika verovatnoća da bilatralna pitanja budu problem u širenju EU na Zapadni Balkan, dodaje Burazer.

„Srećom te opasnosti su prepoznate unutar takozvanog Berlinskog procesa, diplomatske inicijative pokrenute 2014. godine koja okuplja predstavnike vlada Zapadnog Balkana i predstavnike EU i nekoliko članica poput Nemačke, Austrije, Francuske, Italije, Slovenije i Hrvatske“, navodi autor.

On podseća da su ministri spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana na samitu u Beču 2015. gdoine potpisali sporazum (Aneks 3 Završne deklaracije) da neće blokirati jedna drugu na putu ka EU.

Takođe na sastanku o bilaterlnimn sporovima u Beču u aprilu 2016. godine istraživački tim Evropskog fonda za Balkan i Centra za studije Jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu je promovisao „Alatke“ za rešavanje bilateralnih pitanja odnosno konkretne korake i preporuke za rešavanja bilateralnih pitanja, navodi se u tekstu.

Njihov autor Marika đolai sa Instituta za studije razvoja u Brajtonu, smatra da je uloga EU i procesa pristupanja veoma važna za rešavanje bilateralnih pitanja, naročito, kako kaže, „uzimajući u obzir dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU.“

Međutim, po njoj je problem što je ovo jedino pitanje čije rešavanje EU postavlja kao uslov, dok kada je reč o drugim pitanjima „ima moć da nudi podsticaje i vrši diplomatski pritisak u rešavanju sporova ali to ne čini iz političkih razloga“.

Ona smatra da bi bilo dobro da EU formira neku vrstu koordinacionog tela koje bi moglo da daje podsticaje i primenjuje diplomatski pritisak kako bi zemlje Zapadnog Balkana rešale bilateralna pitanja.

„Uloga EU nije ključna u ovome ali bi trebalo da bude“, smatra đolaj.

Za razliku od nje Senada Šelo Šabić iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu smata da bilateralna pitanja nisu pretnja integraciji regiona u EU. Ona takođe misli da uloga EU i potencijalnog članstva u EU nije ključna za rešavanje tih ptianja.

Prema njoj „EU ne može biti arbitrar u rešavanju bilateralnih pitanja između zemalja Zapadnog Balkana.“

Ona veuje da Hrvatska ima interes da investira u dobrosusedske odnose sa Srbijom, kao što Srbija treba da učini sa Hrvatskom.

„Da li znači treba da budemo optimisti kada je reč o resavanju bilaeralnih pitanja na Zapadnom Balkanu? Čak i kada ih ne smatramo pretnjom za širenje Evrope na ovaj region, ona još uvek imaju potencijal da izazovu regionalnu nesabilnost,“ pita Burazer.

Po njemu, nedavni susret Grabar Kitrović i Vučića koji je uglavnom bio usredseđen na bilateralna pitanja daje prostora za optimizam.

„Međutim treba da budemo veom oprezni kod takvog zaključka. Dok god postoje otvorena itanja i jedna od dve strane ima interes da bude čvrsta i da izbegava njihovo rešavanje, mnogo toga će zavisiti od političke volje aktuelnh vlada. Uloga EU u tome je možda poželjna ali se ne očekuje da bude odlučujuća“.

Berlinski proces i nedavna inicijativa civilnog društva, koja je kulminirala u „Alatkama“ za rešavanje bilateralnih pitanja i koja EU stavlja u ulogu podrednika dok resavanje otvorenih pitanja ostavlja samim državama, veroatno predstavlja korak u ispravnom pravcu,“ smatra Burazer.

Advertisements