Kako će izlazak Britanije iz EU uticati na Balkan?

danasProširenje EU nije bilo prioritet aktuelnog saziva Evropske komisije ni u proteklih nekoliko godina, ali imajući u vidu bregzit interesovanje Brisela za države kandidate poput Srbije ili za potencijalne kandidate za članstvo biće dodatno smanjeno, smatra većina sagovornika Danasa koji se bave evropskim integracijama.

Ipak, oni ističu da to ne znači da će EU dići ruke od zemalja koje pretenduju da joj se pridruže, pa je nužno da države kao što je Srbija nastave da ispunjavaju uslove na evropskom putu. S druge strane, ima i onih koji tvrde da bi odlazak Britanije, čak, mogao da osnaži svest o potrebi za većom integracijom na Starom kontinentu kao i da postoji šansa da se revidira stav Unije prema Rusiji.

Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta, kaže za Danas da bregzit označava žalostan i loš dan za EU, ali i tragičan kraj i katastrofu za EU.

– Napredna alijansa socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, čija sam predsednica, žali zbog odluke o bregzitu, ali je isto tako i poštuje. Smatramo da ova prekretnica može da znači i nov početak i veta u leđa za promene na bolje. Činjenica je da nam treba nov dogovor između država članica, stabilnija saradnja i sveža vizija, ali u isto vreme ja verujem da je sve to moguće postići. Referendumi ne smeju da postanu političko oružje i nadam se da ćemo na primeru bregzita svi po šta korisno naučiti, ističe naša sagovornica.

Govoreći o političkim posledicama bregzita na Srbiju i ostatak Zapadnog Balkana, Fajon iznosi stav da odluka Velike Britanije o izlasku iz EU nema uticaj na budućnost i politički put Srbije.

„Verujem da će Srbija suvereno i odlučno da nastavi da hoda po putu evropskih integracija, jer smatram i da se zalaže za iste vrednosti koje EU predstavlja, i koje će svakako i nastaviti da predstavlja, bez obzira na bregzit. Koliko sam upućena, podrška mladih ljudi EU putu je oko dve trećine i to je najbolji pokazatelj da je EU jedini pravi put za Srbiju, kao i za ostale države Zapadnog Balkana“, konstatuje poslanica EP.

Ivo Vajgl, poslanik Evropskog parlamenta, ocenjuje za Danas će odlazak Velike Britanije svakako imati u ovom trenutku nesagledive posledice, naročito za ekonomske i političke interese Britanaca, napominjući da je ogromna većina mladih glasala za ostanak te države.

– Izlazak Britanije imaće posledice i za buduće postavljanje EU u odnosu na globalne svetske probleme. Nije ništa novo da se Britanci zapravo nikada nisu osećali dobro u Uniji i da je generacijama britanskih političkih lidera bilo najvažnije da sačuvaju poseban položaj države u okviru EU i vode borbu za različite vrste „rabata“ u poređenju sa ostalim članicama, ističe Vajgl.

Ivo Vajgl ukazuje da bude li se ostvarila odluka glasača na referendumu to će sigurno uticati i na spremnost EU da sa istim tempom nastavi politiku proširenja.

„Strah od migranata iz država članica, kao što su Poljska i baltičke države, a i Rumunija i Bugarska, bio je, uz milione izbeglica iz Afrike, Dalekog i Bliskog istoka jedan od glavnih razloga za bregzit i glavni argument britanskih populista. Interesantno je, da većina Britanaca nije sebi postavljala pitanje odgovornosti Velike Britanije za uništavanje država na Bliskom istoku, iz kojih danas ljudi beže da bi spasili goli život“, zaključuje on.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže da sva globalna dešavanja, naročito u EU, ostavljaju traga i na region.

– EU će trebati vreme za konsolidaciju, proces razvoda će trajati minimum sedam godina. Ishod referenduma pogoduje jačanju desničarskih stranaka u EU, odnosno evroskeptičnih stranaka. Tome treba dodati i uticaj na ishod izbora u Francuskoj i Nemačkoj, koji se održavaju sledeće godine. Osetljive su posledice i na ekonomiju, kako Britanije, tako i EU, ali i globalno.

Zemlje Zapadnog Balkana, pa tako i Srbija, treba da nastave proces prilagođavanja evropskim standardima, koji bi trebalo da teče paralelno sa unutrašnjim konsodilacijom EU. Bregzit označava slabljenje jedinstva unutar EU, pa se postavlja pitanje dužine održivosti jedinstvenog stava članica EU prema Rusiji, koji je i do sada beležio kolebanja, smatra Joksimović.

Zvezdana Kovač, izvršna direktorka Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi iz Soluna, komentariše za Danas da zemljama koje pretenduju na članstvo u EU predstoji dodatno čekanje.

– U stanju očajnika, vrlo su moguća brza i ishitrena rješenja i geopolitička mapa Evrope može biti prekomponovana. Sačekajmo šta će donijeti američki izbori, kako će Rusija i Turska reagovati, a 2020. kao rok za moguća proširenja, ako EU opstane, sigurno će se produžiti za nekoliko godina. Balkan će ostati na margini, jer će EU morati da se pozabavi sobom.

Nadam se da novi desničarski talasi neće narasti do neukrotivosti, jer ne treba zaboraviti da je Ujedinjeno Kraljevstvo zemlja koja je opstala i postala velika zahvaljujući emigraciji iz svojih bivših kolonija. Da se našalim – živimo kao da ćemo u EU sjutra, a pripremajmo se kao da ćemo sto godina provesti u samoći, poručuje Kovač.

Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans, kaže za Danas da je Britanija uvek podržavala proces proširenja EU, uključujući pridruživanje država poput Turske, Rumunije, Bugarske, kao i da su nakon „bregzita“ moguća dva scenarija.

– Moguće je da države osnivači EU pozovu na snažniju integraciju i ozbiljniji proces proširenja, koje se dosad pokazalo kao najefikasnije oruđe za stabilizaciju i demokratizaciju i mislim da EU nikako ne treba da se odrekne svog najdelotvornijeg mehanizma. Kao drugi scenario, moguće je da se Unija sada pre svega koncentriše na proces „razduživanja“ sa Britanijom, pa da proširenje bude u drugom planu, što je skladu sa stavom aktuelnog saziva Evropske komisije da neće biti novog ciklusa proširenja u narednih pet godina. U svakom slučaju, značajno je za Srbiju i Zapadni Balkan da su države poput Nemačke, Italije, Austrije i Holandije snažno zalažu za evropsku integraciju, smatra naš sagovornik.

Pojedini poznavaoci prilika smatraju i da će izlazak Britanije iz EU dovesti do slabljenja njenog uticaja na Balkanu. U tom kontekstu, ističu da će proći mnogo godina pre nego što Britanija konsoliduje svoju poziciju izvan EU i preinači sporazume koje je postigla sa pojedinačnim članicama Unije.

„Udar na interese SAD“

Ivo Vajgl konstatuje da odlazak Velike Britanije iz EU pogađa i interese SAD, jer su mogle da preko svog saveznika u posebnom statusu u punoj meri uticati na odluke i politiku EU. „Posle šoka, izazvanog rezultatom referenduma, EU će se morati posvetiti unutrašnjoj konsolidaciji. Zato će, verovatno, biti potreban ubrzani saziv novog sastanka o budućem ustrojstvu EU i načinu da državljani EU zadobiju više poverenja u integraciju. Možda je ovaj šok bio upravo ono, što je EU , koja je prolazila kroz različite krize i tražila svoje mesto u svetskim razmerama, trebalo“, smatra on.

Advertisements