Ginter Krihbaum: Nemačka neće tolerisati lažne kompromise

Ekskluzivni intervju sa Ginterom Krihbaumom, funkcionerom nemačke Hrišćansko-demorkatske unije (CDU) i predsednikom komiteta za poslove Evropske unije Bundestaga, za portal European Western Balkans.

European Western Balkans: Gospodine Krihbaum, na početku ovog kratkog intervjua bismo želeli da vam postavimo pitanje koje postavljamo svim našim sagovornicima – Šta Evropska unija predstavlja za vas?

Ginter Krihbaum: Evropska unija je pre svega mirovni projekat. Nakon dva užasna svetska rata u prošlom veku, naučili smo da rešavamo naše konflikte mirno i putem dijaloga. Uprkos svim trenutnim krizama, ne smemo zaboraviti kako je ova ideja uopšte nastala. To bi trebalo da ostanu naš cilj i posvećenost i u budućnosti.

EWB: Iako je Srbija čvrsto na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i nova pregovaračka poglavlja su nedavno otvorena, vidljiv je značajan pad podrške evropskim integracijama i određeni ruski uticaji su primetni, čak i kod pitanja sastava nove vlade. Da li mislite da ovaj ruski uticaj može biti ozbiljna pretnja evropskim integracijama Srbije i gde vidite Srbiju između EU i NATO sa jedne, i Rusije sa druge strane?

GK: Svih 28 članica Evropske unije sarađuju sa Rusijom na vrlo različite načine. Pre ekonomske krize u Rusiji, koja je bila izazvana padom cene nafte, Nemačka je Rusiji bila treći najznačajniji trgovinski partner. Prema tome, naravno da nema ništa loše u tome što Srbija održava bliske ekonomske odnose sa Rusijom čak i nakon što postane član EU. Međutim, Evropska unija nije samo ekonomska zajednica, ona je pre svega politička unija koja deli određene vrednosti. Prema tome, bilo je prirodno za EU da oštro osudi nelegalnu aneksiju Krima i uvede sankcije Rusiji. Da li će Srbija jednog dana želeti da poput svojih suseda postane član NATO ili ne u potpunosti zavisi od Srbije.

EWB: Šta vidite kao najveće prepreke na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji?

GK: Izazovi sa kojima se suočavaju bivše komunističke, a sada zemlje tranzicije u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, jesu veoma slični. Ako država želi da se priključi Evropskoj uniji, ona mora ostvariti evropske standarde nezavisnosti sudstva, podele vlasti, nezavisnosti medija, zaštite manjina i dobrosusedskih odnosa. Ove zemlje takođe moraju da se bore protiv korupcije na svim nivoima vlasti. Evropska unija ovde neće dozvoliti nikakva odstupanja.

EWB: Očekivanja u smislu evropskih integracija su prepoznata kao pokretač dijaloga između Srbije i Kosova i Briselskog sporazuma. Međutim, i dalje je nejasno kako će se ovaj proces završiti, budući da Srbija tvrdi da nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Da li mislite da „sveobuhvatna normalizacija odnosa“ između Srbije i Kosova, koja se zahteva od Srbije kroz pregovaračko poglavlje 35, nužno podrazumeva priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije ili postoje alternativna rešenja?

GK: U poslednjim godinama je došlo do velikog napretka u odnosima između Srbije i Kosova, za šta je u velikoj meri zaslužan premijer Vučić. Međutim, dve zemlje su daleko od dobrosusedskih odnosa poput onih koje na primer Nemačka ima sa svojim susedima. Prema tome, pregovori o poglavlju 35 će svakako biti među najtežim i najmučnijim. Pretpostavlja se da će ovo poglavlje biti zatvoreno na samom kraju procesa pregovora.

EWB: Tokom nedavne kontraverze oko hrvatskih zahteva i otvaranja poglavlja 23 u pregovorima Srbije o članstvu u Evropskoj uniji, stvorio se utisak da je Nemačka vršila pritisak na Hrvatsku da odstupi i da se pronađe dogovor između dve strane. Kakvo je vaše mišljenje o ovom slučaju i generalno o mogućnosti da članice Evropske unije koriste svoje članstvo kako bi uslovljavale zemlje kandidate u vezi sa bilateralnim sporovima?

GK: Što se tiče ovog pitanja, ja sam se već nekoliko puta jasno izjasnio. Za mene je neprihvatljivo da članica Evropske unije blokira pristupne pregovore sa državom kandidatom zbog bilateralnih sporova između njih dve. Kada je Slovenija blokirala proces pristupanja Hrvatske zbog spora oko demarkacije granice u Piranskom zalivu, ja sam se izneo svoje mišljenje u korist Hrvatske. Bilateralni sporovi treba da se rešavaju bilateralno. Za ove stvari postoje tela za međunarodnu arbitražu, ali su i EU i Nemačka spremni da budu medijatori u određenim slučajevima. Ovi sporovi ne smeju postati problem za EU. Iskreno se nadam da će ova neprijatnost postati stvar prošlosti nakon izbora u Hrvatskoj. Na kraju krajeva, vlada je već artikulisala promenu politike po ovom pitanju.

EWB: Pre nekoliko godina, vaš pokojni kolega gospodin Andreas Šokenhof je došao u Srbiju sa listom od 7 uslova nemačkog Bundestaga. Kasnije su se ovi uslovi pretvorili u 11 uslova za početak pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Nakon što je Srbija započela pregovore, ovi uslovi su uglavnom zaboravljeni i neki od njih ostaju neispunjeni. Zbog čega je Bundestag promenio svoj pristup prema Srbiji i dozvolio početak pregovora o članstvu i pre nego što je Srbija ispunila sve postavljene uslove?

GK: Zahtevanih 7 uslova, postavljenih od strane moje parlamentarne grupe, jeste uglavnom ispunjeno, zbog čega je Bundestag prošle godine dao zeleno svetlo za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja. Međutim, u rezoluciji od 27. juna 2013. godine, Bundestag je utvrdio da pristupni pregovori neće moći biti zaključeni pre nego što je napad na nemačku ambasadu iz februara 2008. u potpunosti istražen, a počinioci privedeni pravdi. Nećemo tolerisati nikakve lažne kompromise. Ovo je pitanje vladavine prava.

EWB: Iako je izveštaj Evropske komisije o Srbiji sadržao veći broj negativnih ocena, u novembru 2015. ste rekli da ste veoma zadovoljni pozitivnim ocenama u izveštaju. Takođe, mnogi su pod utiskom da Nemačka ne prepoznaje dovoljno važnost pitanja poput smanjenja vladavine prava i medijskih i političkih sloboda u Srbiji. Kakvo je vaše mišljenje o ovim optužbama?

GK: Ovde je očigledno u pitanju nesporazum. Naravno, i za Nemačku i za mene lično je vladavina prava, zajedno sa borbom protiv korupcije, nezavisnosti sudstva i medija i slobodom štampe, od neprocenjive važnosti i o njoj se ne može pregovarati. U isto vreme sam zadovoljan da je Komisija kroz svoje izveštaje o napretku jasno izdvojila probleme i negativne razvoje u svakoj pojedinačnoj državi. Veoma je jasno da Srbija tek treba da sprovede mnoge reforme u političkoj sferi, administraciji, pravosuđu i ekonomiji pre nego što zemlja bude mogla da se priključi Evropskoj uniji. Ipak, napori i učinjeni napredak, uveliko postignuti od strane premijera Vučića, moraju biti priznati. Srbija je uveliko na putu ka EU iako će pregovori o članstvu sigurno trajati još nekoliko godina. Nemačka podržava ovaj put Srbije veoma aktivno, što se može videti i u Berlinskom procesu, iniciranom od strane nemačke vlade.

EWB: Nakon nedavnih protesta u Beogradu, mogle su se čuti optužbe o umešanosti EU i SAD u pokušaj rušenja vlade Aleksandra Vučića, koju su lansirali određeni mediji bliski vladi. Nakon toga, Vučićeve posete Briselu i Vašingtonu bile su otkazane. Da li mislite da ova kontraverza može dovesti do pogoršanja odnosa između Srbije i EU?

GK: Demonstracije i protesti protiv slobodno izabrane vlade predstavljaju izraz slobode izražavanja i potpuno su prirodne u jednoj demokratskoj državi. Međutim, niko u Nemačkoj nema interesa da ruši nedavno reizabranog premijera Srbije ili destabilizuje njegovu vladu. Slika koja se ovde stvara je lažna i apsurdna. Naši odnosi su veoma bliski i konstruktivni i postaju sve više prijateljski i srdačni tokom procesa pregovora. Tvrditi da neko hoće da  sruši slobodno izabranog premijera je besmislica.

Advertisements