Druga po redu tribina, koju su u okviru projekta Prema Evropi, organizovali Centar savremene politike i Fondacija Konrad Adenauer, održana je 26. septembra u prostorijama Tanjug press centra. Govorili su Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije, Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika „Vreme“, i Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike i član užeg pregovaračkog tima.
Učesnici tribine saglasili su se da najpre možemo očekivati otvaranje poglavlja 5, koje se tiče javnih nabavki, poglavlje 25 koje se odnosi na nauku i istraživanja i poglavlje 26, koje se bavi obrazovanjem i kulturom. Pored toga, Tanja Miščević smatra da je otvaranje pet poglavlja godišnje sasvim dobar rezultat i da je moguće da do 2018. godine budu otvorena sva pregovaračka poglavlja koja Srbiji stoje na putu za pristupanje Evropskoj uniji, uz zatvaranje nekoliko drugih pregovaračkih poglavlja. Naglasila je i da je Srbija obećala promenu Ustava krajem 2017. godine, ali da to ne uključuje nužno i promenu izbornog zakona.
Srđan Majstorović, takođe, vidi poglavlje 5 kao prvo koje bi Srbija mogla da otvori, jer je nužno povezano sa poglavljem 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, a koje Srbija već otvorila 18. jula. Majstorović navodi i da je Srbija dovoljno rano počela da usklađuje svoj pravni sistem sa pravom Evropske unije, i optimističan je po pitanju daljeg otvaranja pregovaračkih poglavlja jer je Srbija već otvorila dva najznačajnija 23 i 24. Pored ta dva poglavlje, prema Majstoroviću, veću prepreku mogu činiti poglavlja koja se odnose na poljoprivredu, životnu sredinu i strukturalne fondove.
Pitanje bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske može uticati na evropski put Srbije, smatra Dejan Anastasijević. Sporan je Zakon o univerzalnoj jurisdikciji, koji smeta Hrvatskoj ne zbog branitalja, već zbog optužnice protiv funkcionera HDZ-a Vladimir Šeksa. Takođe, Hrvatska će insistirati na pravima hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, zatim još uvek nije rešen spor oko granice na Dunavu, a moguće je da će u prvi plan doći i pitanja nestalih i ratne odštete. Od susednih zemalja, Srbija ima nerešeno pitanje vlaške nacionalne manjine koje posebno interesuje Rumuniju, a istakao je i da je moguće da će Bugarska insistirati na pravima Bugara u Srbiji. Smatra da nam je u takvoj situaciji potrebna racionalna i fleksibilna diplomatija.
Prema mišljenju Nebojše Lazarevića, Srbija ima dobru početnu poziciju po pitanju poglavlja 7, koje se odnosi na intelektualnu svojinu, jer domaće zakonodavstvo prati evropske tokove u navedenoj oblasti. Poglavlje 20 ne bi trebalo da bude veći problem jer se tiče preduzetništva i industrijske politike, a u tim oblastima Evropska unije nema puno nadležnosti. Poglavlja koja ne sadrže merila, poput poglavlja 28 koje se odnosi na zaštitu potrošača i zdravlje, takođe ne bi trebalo da budu veća prepreka. Prema njegovom mišljenju, bitno je unaprediti i rad državne uprave kako bismo na pravi način mogli da sprovedemo u delo propisano zakonodavstvo i iskoristimo prednosti evropskih fondova.
