Prezentovana publikacija „Budućnost dijaloga: Normalizacija odnosa sa Kosovom i evropske integracije Srbije“

Publikacija „Budućnost dijaloga: Normalizacija odnosa sa Kosovom i evropske integracije Srbije“ u izdanju Centra savremene politike i Fondacije Konrad Adenauer, prezentovana je u utorak, 25. oktobra, u Medija centru u Beogradu.

Publikacija predstavlja zbornik radova o različitim temama u okviru dijaloga Beograda i Prištine i očekivanoj punoj normalizaciji odnosa sa Prištinom, a njeni autori su predstavnici nekoliko različitih organizacija civilnog društva. Zbornik je nastao kao rezultat projekta Razumljivo o Evropi, koji zajednički realizuju Centar savremene politike i Fondacija Konrad Adenauer.

Na prezentaciji publikacije su govorili gospodin Norbert Bekman-Dirkes, direktor Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru, Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike i priređivač publikacije, Dušan Janjić, predsednik izvršnog odbora Foruma za etničke odnose, Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Milica Andrić, programska direktorka nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice.

DUSAN JANJIC

„Bojim se da dijalog nema budućnosti. U krizi smo pregovaranja i organizacije pregovaračkog tima“, rekao je Dušan Janjić, predsednik izvršnog odbora Foruma za etničke odnose, dodajući da na problemu Kosova ne može da se radi usko. On je naveo da se stiče utisak da su oba pregovarača došla u situaciju kao da ne žele više ništa da ispregovaraju. Janjić je rekao i da Srbija nema političkog pregovarača za dijalog za poglavlje 35, ali, veruje i da pregovarački tim nema podršku predsednika Tomislava Nikolića. „Dijalog je u krizi, ali da ne bismo upali u terorizam i u potpunu političku destrukciju, svi treba da urade to što sam siguran da će da uradi EU, Brisel i Vašington – da se nastave razgovori“.

Programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer rekao je da se dijalog Beograda i Prištine odvija uz korišćenje principa „konstruktivne nejasnoće“, odnosno vođenjem pregovora o konkretnijim pitanjima, bez otvaranja krupnijih pitanja oko kojih postoje nepomirljive nesuglasice. On je istakao i da poglavlje 35 predstavlja jedno od najvažnijih pregovaračkih poglavlja u procesu pregovora Srbije o članstvu u EU, dodajući da je pitanje odnosa Srbije prema Kosovu usko povezano sa evrointegracijama.

BEKMAN DIRKES, JANJIC

„Evropskoj komisiji, kao i u poglavljima 23 i 24, stoji na raspolaganju mogućnost obustavljanja pregovora u ostalim poglavljima, ukoliko Srbija ne ostvaruje napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Zbog toga ne iznenađuje što se u javnom diskursu u Srbiji ovo poglavlje predstavlja kao uslov svih uslova,“ rekla je Maja Bjeloš, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Evropska komisija je 2015. godine definisala na konferenciji o pristupanju sa Srbijom prvu grupu prelaznih merila na osnovu kojih će ocenjivati normalizaciju odnosa u okviru poglavlja 35. Ova prelazna merila se mogu menjati po potrebi, a krajnji ishod bi trebalo da bude pravno obavezujući dokument. Budući da bi taj dokument morale da potpišu obe strane iz Beograda i Prištine, „sama zamisao predstavalja predmet polemike u javnosti u Srbiji,“ navela je Bjeloš.

 

Advertisements