Revizija presude o genocidu u BiH: Šanse minimalne, pitanje političko

Tekst na engleskom jeziku na portalu European Western Balkans možete pročitati ovde


Pokretanje postupka revizije presude u slučaju Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and Herzegovina v. Serbia and Montenegro) izgleda sve izvesnijePomenuta presuda je doneta 26. februara 2007. godine i njom je, u najkraćem, Srbija oslobođena odgovornosti da je počinila zločin genocida u Bosni i Hercegovini, da je podsticala izvršenje ovog zločina, da je bila saučesnik u njegovom izvršenju, ali je utvrđena njena odgovornost zbog toga što nije preduzela sve razumne mere kako bi zločin genocida sprečila, kao i zbog toga što nije uhapsila i izručila Ratka Mladića, optuženog za zločin genocida u Srebrenici.

Moja osnovna dva argumenta u vezi sa eventualnim postupkom revizije su sledeća:

  1. Šanse BiH za reviziju presude su zaista minimalne;
  2. Pitanje pokretanja rešavanja sporova pred međunarodnim pravosudnim institucijama je uvek političko, tako da države ponekad pokrenu postupak pred Sudom iako znaju da su šanse za dobijanje pravnog spora minimalne.

Zašto su šanse BiH za reviziju presude zaista minimalne? U sad će još malo 100 godina istorije Međunarodnog suda pravde i njegovog prethodnika, postupak revizije je pokrenut svega četiri puta s tim što poslednji još uvek nije okončan pred Sudom (pre dvadesetak dana u slučaju Malezije i Singapura).

Sva tri pokušaja koja su do sada okončana su završena neuspešno. Statut Međunarodnog suda pravde propisuje u svom članu 61 veoma stroge uslove za postupak revizije. To je posledica činjenice da član 60 istog Statuta propisuje da su presude Međunarodnog suda pravde konačne i bez prava žalbe. Jedini izuzetak od ovog pravila je da strane u sporu, pod uslovima predviđenim članom 61 Statuta, mogu da pokrenu postupak revizije. Taj izuzetak treba tumačiti veoma restriktivno i to pokazuje i tekst člana 61 i dosadašnja praksa Suda po ovom pitanju..

Evo uslova koji moraju biti zadovoljeni da bi se eventualno izvršila revizija presude:

  1. Postupak revizije mora biti zasnovan na otkrivanju činjenice
  2. Ta činjenica mora biti odlučujuće važna za ishod presude čija se revizija traži
  3. Tu činjenicu nisu znali ni Sud, ni strana koja traži reviziju u trenutku kada je presuda doneta (pri tome neznanje strane koja traži reviziju nije posledica njenog nemara)
  4. Zahtev za reviziju mora biti podnet najkasnije 6 meseci  po otkrivanju te činjenice
  5. Zahtev za reviziju mora biti podnet u roku od deset godina od datuma donošenja presude.

Drugim rečima, BiH bi morala da Sudu dostavi novu činjenicu koja je mogla da bude odlučujuće važna za ishod presude iz 2007. godine, a da pri tome, ni BiH, ni Sud 2007. godine nisu znali za tu činjenicu, da BiH dostavi zahtev za reviziju do 26. februara 2017. godine, kao i da pokaže da je ta činjenica postala poznata BiH u poslednjih 6 meseci. 

Da krenemo od kraja:  koju je to činjenicu BiH mogla da sazna u poslednjih 6 meseci, a koja je mogla da bude odlučujuća za donošenje presude 2007. godine? Od presuda ICTY u postupcima protiv Perišića i Karadžića je prošlo više od 6 meseci tako da njih nije moguće koristiti. U medijima se takođe pominjao postupak pred ICTY protiv Ratka Mladića i završne reči u tom postupku koje su iznete krajem prošle godine. U vezi sa tim treba, međutim, primetiti sledeće: završne reči, po pravilu, ne služe iznošenju novih dokaza već sumiranju postojećih. Osim toga, u presudi iz 2007. godine, MSP je bio veoma oprezan u korišćenju činjenica koje nisu utvrđene presudom, već samo navodima optužnice, tako da ostaje otvoreno pitanje da li bi ih prihvatio u ovoj vrsti postupka.

U medijima se takođe pominjala mogućnost “sklapanja mozaika činjenica”, odnosno korišćenje većeg broja činjenica koje su navodno “kulminirale” u završnoj reči u postupku protiv Mladića. Čini mi se, međutim, das u male šanse za prihvatanje ovog kreativnog rešenja jer je Sud u svojoj dosadašnjoj praksi veoma restriktivno tumačio pitanje šta može predstavljati novu činjenicu.

Ovo je osnovni razlog zašto eventualni postupak revizije najverovatnije neće biti prihvaćen. 

Sledeće pitanje koje se u vezi sa ovim postavlja je pitanje ko u BiH može da pokrene ovaj postupak. Naime, srpski član Predsjedništva BiH je u više navrata izjavio kako neće podržati pokretanje postupka revizije, insistirao da se takva odluka ne može doneti bez njega, kao i da zastupnik BiH, Sakib Softić nema punomoćje za ovaj postupak. Sa druge strane, bošnjački član Predsjedništva tvrdi da nema potrebe za novim punomoćjem. Radije se ne bih detaljnije izjašnjavao o ovom pitanju jer se delimično tiče nacionalnog prava BiH, a i zbog toga što ja to punomoćje nikad nisam video. Ono što, međutim, moram da primetim je da je pokretanje zahteva za revizijom presude politička odluka koju neko mora da donese, pa čak i da je gospodin Sakib Softić legalan zastupnik, teško se može prihvatiti argument da je na njemu ta vrsta odluke.

Na kraju samo da kažem nešto ukratko o drugom argumentu koji sam naveo – procesi pred MSP se ponekad pokreću iako znate da su veoma male šanse da proces dobijete (jedan od primera je naša tužba protiv nekih članica Natoa 1999. godine zbog nelegalne intervencije). Jedan od razloga za takvu političku odluku je to da postoji nerealno očekivanje domaćeg javnog mnenja u vezi sa predmetom spora i vi ne želite da izgubite političke poene na domaćoj sceni i(li) da budete označeni izdajnikom.. Još jedan od mogućih razloga je to što želite da Sud iskoristite kako bi šira javnost bila upoznata sa činjenicama za koje mislite da su važne čak i ukoliko znate da one sa stanovišta slučaja nisu relevantne. Verujem da je sve ovo relevantno i za BiH.

Na kraju, nema u ovom trenutku dobre odluke za one koji razmatraju da li da pokrenu proces revizije. Ukoliko ga pokrenu, po svemu sudeći će izgubiti postupak i u bošnjačkom delu društva u BiH će još više pojačati nezadovoljstvo odnosom međunarodne zajednice prema onome što se dešavalo tokom oružanih sukoba. Ukoliko ga ne pokrenu, jedan dobar deo društva u BiH će kazati da su izdali državu, nacionalni interes i da su zauvek zakopali šansu da se sazna istina o ulozi Srbije u ovom zločinu. Ali o tome je trebalo ranije razmišljati. Što se Srbije tiče, iako su šanse za reviziju minimalne, ona bi morala veoma ozbiljno da se pripremi za čitav proces čiji značaj jeste veliki.


Miloš HRNJAZ je docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu


Ovo je prerađena verzija autorovog bloga iz 21.2.2017. godine, objavljena na engleskom jeziku na portalu European Western Balkans 23.2.2017.

Advertisements