Održana tribina „Poglavlje 23: Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i evropske integracije Srbije“

U ponedeljak, 13. marta, u Medija centru u Beogradu je održana tribina „Pregovaračko poglavlje 23: Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i evropske integracije Srbije“. Tribinu su organizovali Centar savremene politike i Fondacija Konrad Adenauer u okviru projekta „Otvoreni za EU: Srbija i pregovaračka poglavlja“.

Na tribini su učestvovali Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o članstvu Srbije u EU, Meho Omerović, predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava, i Slaven Bačić, predsednik Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine. Moderator je bio Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike.

Prisutnima se prvo obratio direktor Fondacije Konrad Adenauer za Srbiju i Crnu Goru, Norbert Bekman Dirkes. „Ima puno toga što treba uraditi, potrebno je pronalazenje kompromisa, ali glavna politika moze da služi drugima za primer“, istakao je on. Dodao je da manjine u Srbiji, po oceni međunarodnih organizacija, nisu diskriminisane i da ga je manjinska politika Srbije „pozitivno začudila“.

Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o članstvu Srbije u EU, izjavila je da nema novih uslovljavanja u vezi sa pravima nacionalnih manjina i da se otvorena pitanja mogu rešiti dijalogom. „Nema novog uslovljavanja i pravo EU u ovom segmentu apsolutno je jasno i precizno“, izjavila je Miščević.

Kako je istakla, EU „ne kreira standarde, prava i pravila“ i nema dokumente za prava nacionalnim manjina, osim Konvencije o fundamentalnim pravima, već se poziva na Evropsku konvenciju za zaštitu prava nacionalnih manjina. Ona je naglasila da će se se Akcioni plan za prava nacionalnih manjina menjati i unapredjivati tokom procesa pregovora i podsetila da će Evropska komisija u maju obavestiti članice EU o izveštajima o napretku u poglavljima 23 – Pravosudje i osnovna prava, u okviru koga je primpremljen i Akcioni plan za manjine, i 24  –  Pravda, sloboda i bezbednost.

Miščević je istala da je bilo lako postići konsenzus kada je reč o udžbenicima i obrazovanju na manjinskim jezicima, a da izazov predstavlja informisanje na jezicima manjina. „Veliki znak pitanja ili još uvek imamo dosta pitanja kada je reč o informisanju na jezicima nacionalnih manjina“, rekla je ona i dodala da je to posledica izmene zakonodavnog okvira, kojom se predviđala privatizacija i prelazak na projektno finansiranje medija.

Miščević je dodala da je veliki procenat akcionog plana je ostvaren, a u dve trećine mera su ili započete ili realizovane, te da je 67 procenata aktivnosti je u potpunosti realizovano, a 18 delimično.

Ona je takođe izjavila da se pitanje prava nacionalnih manjina mora rešavati dijalogom. „Ne želimo da se pitanje odnosa Srbije prema sopstvenim nacionalnim manjinama, prema svojim gradjanima bude deo pregovarčakog procesa jer ta pitanja mogu da budu rešena u jednom otvorenom dijalogu“.

Govornik na tribini bio je i predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava, Meho Omerović. On je naglasio da očekuje da će se uskoro u skupštinskoj proceduri naći izmene i dopune Zakona o Nacionanim savetima nacionalnih manjina i izmene i dopune Zakona o ostvarivanju prava i sloboda nacionalnih manjina. Omerović je naglasio da je Srbija jasno opredeljena da poštuje prava manjina i da akcioni plan predstavlja dobar okvir za ostvarivanje njihovih prava.

Omerović je upozorio da su nacionalne manjine mostovi, ali ne i prepreke, te da nikako da se suočimo sa prošlošću i da „niko ne želi da spusti loptu“. On je dodao i da rat, ciljevi i posledice, revizije presuda „služe kao pokrivač kada treba da se daju odgovori na najvažnija pitanja“.

Reč je imao i dr Slaven Bačić, predsednik Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine. On je rekao da hrvatska nacionalna manjina podržava put Srbije ka Evropskoj uniji i da Nacionalni savet hrvatske nacionalne manjine iskreno podržava Akcioni plan. Bačić je dodao da akcioni plan nije savršen i da je plod kompromisa, a ne dijaloga.

Kao najveći problem istakao je problem komunikacije sa vlastima, koja se odvija preko Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina. „Ta komunikacija bi trebalo da se održava direktno sa vlastima, a ne preko Koordinacija“, izjavio je Bačić.

Projekat „Otvoreni za EU: Srbija i pregovaračka poglavlja“ nastaviće se novom tribinom u aprilu.

Advertisements