Stanje demokratije u Srbiji 2018: Bez značajnog napretka u toku prethodne godine

BEOGRAD – Vrlo malo napretka uočeno je u razvoju demokratskih institucija u Srbiji tokom prethodne godine, a posebno u periodu od najnovijeg izveštaja Evropske komisije iz aprila, zaključak je tribine na kojoj je predstavljen izveštaj „Stanje demokratije u Srbiji 2018“ Centra savremene politike.

Najozbiljniji problemi prepoznati u Izveštaju tiču se rada nezavisnih institucija i parlamenta, kao i na medijskih sloboda.

„Država koja nema određen demokratski kapacitet nema ni perspektivu članstva u Evropskoj uniji“, izjavio je Nikola Burazer iz Centra savremene politike, autor izveštaja.

On je dodao da je Evropska unija poslednjih godina često optuživana za podsticanje stabilokratija, odnosno za podršku nedemokratskim režimima na Zapadnom Balkanu u zamenu za kratkoročne političke ciljeve, ali i da se ne može očekivati da će u svoje članstvo primati bilo koju zemlju u kojoj nema funkcionalnih demokratskih institucija i vladavine prava.

Ovaj izveštaj, koji je objavljen uz podršku Beogradske otvorene škole i Švedske agencije za međunarodni razvoj, pokriva oblasti koje su u prethodnim izveštajima Evropske komisije o napretku država članica vile izdvojene kao „osnovne vrednosti“: izbore, funkcionisanje parlamenta, upravljanje i civilno društvo, kao i medijske slobode, podsetio je Burazer.

Problemi koji su identifikovani u prošlogodišnjem izveštaju Centra savremene politike i dalje su prisutni, naglasio je on, izdvojivši kao primere izborne neregularnosti, dominaciju izvršne vlasti nad zakonodavnom i nepoštovanje rada nezavisnih institucija.

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, pozdravio je objavljivanje ovog izveštaja, ocenivši da je provokativan i da „nas podseća šta je suština evropskih integracija“.

U poređenju sa izveštajem Evropske komisije o napretku Srbije iz aprila ove godine, naglasio je Majstorović, Srbija na papiru jeste demokratija, ali u stvarnosti postoji velika nesrazmera između poštovanja različitih političkih subjekata.

„Izveštaji nezavisnih tela ne raspravljaju se u Narodnoj skupštini, ili se na tim raspravama ne donose zaključci za Vladu, čime se obesmišljava uloga ovih institucija“, dodao je Majstorović.

Što se tiče drugih aspekata rada parlamenta, i oni su na vrlo lošem novou, zaključio je Majstorović, izdvojivši nizak nivo kulture dijaloga i rasprave, kao i nedostatak nadzorne uloge, čime se krši ustavna podela nadležnosti grana vlasti.

„Javni diskurs je na nivou Balkanskog špijuna, gde postoji podela na „izdajnike“ i one koji su uvek upravu, na nas i njih“, naglasio je on.

Kao neophodne reforme Majstorović je izdvojio uspostavljanje odgovornosti izabranih zvaničnika, jasnije izvore finansiranje stranaka i bolje definisanje konflikata interesa u državnoj službi.

„Ako se situacija ne promeni, doći će do “glasanja nogama” – ljudi će se još više odlučivati na napuštanje zemlje, a neće doći ni do značajnijeg ekonomskog razvoja jer niko neće želeti da investira u zemlje gde ne postoji vladavina prava“, podvukao je Majstorović.

Projektna menaderka Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Maja Vasić Nikolić, osvrćući se na deo izveštaja o slobodi medija, citirala je izvode iz izveštaja Reportera bez granica i Fridom hausa, koji su ponovili slične ocene o sve goroj situaciji.

„Postoji trend preuzimanja institucija, koje se bave interesima političkih elita, a ne opštim interesima građana“, rekla je Vasić Nikoloć, navodeći kao primere Vojno-bezbednosnu agenciju i Regulatorno telo za elekotronske medije.

Takođe je izrazila bojazan za budućnost institucije Poverenika za informacije od javnog značaja nakon isteka mandata trenutnog nosioca de funkcije.

„Sufinansiranje lokalnih medija od strane države je bila dobra ideja, ali se pretvorila u svoju suprotnost, jer na tim konkursima pobeđuju mediji pristrasni prema vlastima“, ocenila je Vasić Nikolić.

Komentarišući neke pozitivne promene na medijskoj sceni, kao što formiranje nove radne grupe za izradu Medijske strategije i ređe pominjanje novinara na konferencijama za štampu predsednika Vučića, Vasić Nikolić je rekla da je do njih došlo zbog pritiska OEBS-a i Evropske komisije, a ne iskrene želje za reformom.

Poslednji deo tribine bio je posvećen budućnosti evropskih integracija Srbije i regiona. Majstorović je istakao kako je moto „Radimo to zbog sebe, a ne zbog EU“, dobra polazna osnova, ali da je problem što se, zapravo, ne radi mnogo.

„Evropska unija u koju Srbija uđe biće drugačija od one kakva je danas. Ali to nije alibi za nesprovođenje reformi“, naglasio je.

Deo odgovornosti za lošu situaciju u pogledu evropskih integracija je i na medijima, od kojih skoro nijedan nije izvestio o jučerašnjem započinjanju procesa skrininga za poglavlje 23 Makedonije i Albanije.

Izrazio je nadu da će referendum u Makedoniji 30. septembra proći uspešno, što bi dovelo do „zdrave konkurencije“ između država kandidata.

Advertisements