Izvor: KAS

Konferencija o Briselskom sporazumu otvorena diskusijom o njegovom (ne)primenjivanju

BEOGRAD – Centar savremene politike/European Western Balkans u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer, organizovao je juče konferenciju nazvanu „Pet godina od Briselskog sporazuma: Ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“ koja se danas održava u Beogradu.

Konferenciju je otvorila Aleksandra Popović, koordinator projekta u Fondaciji Konrad Adenauer, Nemanja Todorović Štiplija, osnivač i predsednik Centra savremene poitike, i Dorotea Renata Gizelman, savetnica u Ambasadi Nemačke u Beogradu.

„Ne dozvolite da nas poslednji događaji obeshrabre. Još smo na putu evropskih integracija, normalizacije odnosa i dijaloga „, rekla je Popović, dok je Gizlman priznala da je normalizacija težak i emocionalan proces. Uprkos tome, važno je ostati konstruktivan i tražiti rešenja, naglasila je ona.

Prvi panel pod nazivom „Pet godina od Briselskog sporazuma: gde je implementacija?“ moderirao je Nikola Burazer, programski direktor Centra za savremenu politiku.

U svom uvodnom obraćanju, Donika Emini, istraživačica Kosovskog centra za studije bezbednosti, naglasila je da je njena zemlja u trajnom stanju izborne kampanje, a da Srbija treba da se koristi u tom kontekstu. U suprotnom, političari će morati da se suoče sa stvarnim pitanjima i problemima, dodala je ona.

Ne postoje tehnički aspekt pregovora između Srbije i Kosova, postoji samo politički , ocenila je Emini, i dodala da Srbi koji žive na severu Kosova moraju biti tretirani kao punopravni građani ukoliko se oni trebaju integrisati.

„Posle ostavke četiri srpska majora, proces koji je do sada postojao samo na papiru, sada više ne postoji“, istakla je Emini.

 

Five Years from Brussels Agreement 2
Donika Emini, Bojan Elek i Nikola Burazer; Foto: KAS

Prema njenom mišljenju, Brisel omogućio Dogovor do određene tačke, ali EU nije insistirala na njegovoj implementaciji. To se ne može ostaviti isključivo vladama Srbije i Kosova, jer Balkan ne funkcioniše na taj način.

„Briselski dijalog nikada nije bio istinski transparentan, a sa javnošću se nije odnosilo sa punim poštovanjem, Izjavila je Tatjana Lazarević, urednik KoSSev portala.

Ona je izrazila protivljenje ideji razmene teritorija, istakavši da će to značiti podelu po etničkoj liniji, i podsetila je da, barem za sada, predsednici Vučić i Tači nisu podržali inicijativu.

„Zapadni Balkan se suočava sa pravim kolapsom vladavine prava, građanskih sloboda i bezbednosti; ovo se toleriše sa značajnom podrškom međunarodne zajednice“, rekla je Lazarević.

Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rekao je da kolaps Briselskog sporazuma nije samo neuspeh Beograda i Prištine, već EU, jer je to deo Zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

„Iz perspektive čekiranja kutija, integracija policije je bila uspešna. Međutim, ako pogledate efekat – poverenje, osećaj sigurnosti – to predstavlja bedan neuspeh“, podvukao je Elek.

„Nikada nije bilo softiciranijeg procesa proširenja sa manjkom rezultata“, dodao je.

Poslednji govornik na panelu je bio Petar Miletić bivši potpredsednik Skupštine Kosova. On je ocenio da je beogradski tim za pregovaranje odradio svoj posao loše – bilo je dosta koncesija u zamenu za osnivanje Zajednice srpskih opština što se na kraju nije dogodilo.

Petar Miletić i Tatjana Lazarević; Foto: KAS
Petar Miletić i Tatjana Lazarević; Foto: KAS

„Prema mom mišljenju, razmena teritorija je anticivilizacijski potez. Ono što se dešavalo proteklih nedelja je nastavak dijaloga u drugačijoj formi“, istakao je Miletić.

Pitao se zašto su majori opština dali ostavke u protestu zbog uvođenja carina, a ne srpski članovi kosovske vlade koja je donela tu odluku.

„Od početka dijaloga Beograda i Prištine, kosovski Srbi su bili nerelevantni. Oni su delegirali donošenje odluka Beogradu,“ zaključio je Miletić.

Advertisements