[5EWB] Spor put Srbije ka EU: Od nekorišćenja kapaciteta do teških političkih pitanja

BEOGRAD – Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić smatra da su Srbija i region propustili momentum proširenja EU, ocenjujući da se trenutno ni Briselu ni vlastima u Srbiji ne žuri previše u procesu integracije.

„Bivši evropski komesar za proširenje Oli Ren govorio je “uhvatite momentum“, ali mi nismo uspeli u tome, da iskoristimo veliko proširenje 2004. godine, kasnije Rumunije i Bugarske i na kraju Hrvatske 2013. godine“, istakla je Grubješić na konferenciji „Pet godina pregovora: Koliko je Srbija daleko od članstva u EU“, koju je organizovao European Western Balkans.

Suzana Grubješić
Suzana Grubješić; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

„U ovih pet godina od kada smo otvorili pregovarački proces važi ono što sam rekla, a to je “požurimo polako“, samo što se čini da sada svima odgovara ovaj tempo, i Briselu i ovde kod nas“, navela je Grubješić.

Nedostatak kapaciteta i probijanje rokova

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović rekao je da je teorijski moguće da Srbije postane članica EU do 2025, ali da to sada nije realno.

„Proces EU integracija Srbije će biti izučavan u teoriji političkih nauka, jer je od samog početka opterećen teškim političkim pitanjima“, istakao je Majstorović.

On je dodao da otvaranje jednog poglavlja ove godine govori o tome da Srbija nije spremna za otvaranje više poglavlja.

Srđan Majstorović
Srđan Majstorović; Foto: Tanjg / Dragan Kujundžić

Nismo otvorili više poglavlja jer u Briselu nisu zadovoljni reformama u okviru 16 već postojećih. To je jasno svakom ko objektivno sagleda situaciju“, rekao je Majstorović.

Prema njegovom mišljenju, naši političari nemaju kapaciteta da istovremeno žongliraju „tri ili četiri“ vruća krompira, a dok se mi bavimo problemima iz 19. veka – povlačenjem granica u regionu – Evropljani se bave pitanjima kao što su životna sredina i digitalna ekonomija.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak komentarisao je kriterijume neophodne na evropskom putu, kazavši kako rešenje pitanja Kosova i odnos koji Srbija ima sa Ruskom Federacijom nisu jedini “kameni spoticanja“ prilikom integracije u EU.

„Bilo bi moguće da su Kosovo i Rusija barijere na putu ka EU, kada bismo sve ostalo rešili. Kakve veze, na primer, ima Kosovo sa Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda? Zašto godinama nije donesen pravilnik o bezbednosti igračaka? Političko pitanje je da Srbija neće ući dok ne reši KiM, ali Srbija takođe neće biti spremna da uđe dok ne ispuni kriterijume. Hajde prvo sve da završimo, pa da rešimo KiM na kraju“, istakao je Međak.

On je rekao da je 2011. godine bilo ocenjeno da Srbija, uz manje ili veće napore, može da se za pet godina uskladi sa 28 od 33 oblasti pokrivenih tadašnjim pregovaračkim poglavljima.

Vladimir Međak
Vladimir Međak; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

Međutim, sada se više ne donose jednogodišnji planovi usklađivanja sa EU, već višegodišnji, a kašnjenje sa postavljenim rokovima, prema Međaku, govori o tome da se planovi donose kako se ne bi usvojili.

Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević rekla je da u Srbiji ne postoji stvarna posvećenost da se društvo i država transformišu, te zapitala zašto je vlastima bitnije da se bave zahtevima sa strane, a ne lokalnim problemima u društvu.

Ona je istakla da je Srbija do pre dve godine redovno dobijala pohvale za administrativne aspekte vođenja procesa pregovora u godišnjim izveštajima EK, ali da se sada po prvi put i to javlja kao problem, što nas dodatno usporava na putu ka EU.

„Dešavanja u EU koja su usporila naš put došla su bitno nakon što je naša sporost već bila vidljiva“, rekla je Lazarević.

Ona je izjavila da smatra kako danas ne možemo da uđemo u EU na način koji su ušle Hrvatska, Bugarska i Rumunija.

Milena Lazarević
Milena Lazarević; Foto; Tanjug / Dragan Kujundžić

„Danas se više pregovara o proširenju na drugačiji način. Mislim da će se govoriti o proširenju i o tom procesu, ali ne o proširenju EU, jer više nije to politički atraktivna teme političarima i njihovima glasačima u državama EU“, istakla je ona.

Ona je dodala da zemlje koje su u procesu pristupanja trebalo bi da se bave uključivanjem u „mejnstrim“ evropskih politika, da prate njihove političke tokove i ono što je kod njih u fokusu, „jer tradicionalni način proširenja kakav znamo, mislim da je završen, reč je o vozu koji je već napustio stanicu“.

Kandidatura Tročanjija: Pomešana osećanja

„Dobro je što uopšte postoji komesar za proširenje, i što dolazi iz Mađarske koja se tradicionalno zalaže za proširenje, ali su problematični njegovi rezultati u oblasti vladavine prava, što je prioritet buduće Komisije“, prokomentarisao je Srđan Majstorović predlog bivšeg ministra pravde Viktora Orbana za komesara za proširenje.

Milena Lazarević istakla je da je pozitivno to što komesar zvanično ne bi smeo da odslikava stavove svoje države, već da radi kao deo tima Evropske komisije.

Sa druge strane, ona ipak očekuje da će se postojeća praksa komesara Johanesa Hana nastaviti, samo u još izraženijem obliku: formalno insistiranje na vladavini prava, a u stvari tapšanje po ramenu.

Što se tiče Visokog predstavnika Đuzepa Borelja, Suzana Grubješić je ocenila da će i on, takođe, morati da se pridržava politike EU i da nema razloga da ga Srbija „prisvaja ili svojata“. Nije isključila mogućnost imenovanja specijalnog predstavnika EU, poput Metjua Palmera iz SAD.

Advertisements