Antizapadni narativi na Zapadnom Balkanu – Koliku pretnju predstavljaju evroatlantskim integracijama

U utorak, 20. oktobra, u saradnji sa portalom European Western Balkans, na Beogradskom bezbednosnom forumu biće organizovan panel „Antizapadni narativi na Zapadnom Balkanu – Koliku pretnju predstavljaju evroatlantskim integracijama?“. Panelisti će diskutovati o glavnim izvorima antizapadnih narativa i njihovoj svrsi, koliko oni mogu da naštete evroatlantskim integracijama Zapadnog Balkana, kako stanje slobode medija može da utiče na ovo, kao i o tome koja rešenja zapadni akteri mogu da ponude. Uprkos deklarisanoj ambiciji svih zemalja Zapadnog Balkana da pristupe Evropskoj uniji i sve većoj saradnji sa NATO, region je pod uticajem snažnih antizapadnih narativa koji značajno oblikuju javni diskurs i utiču na mišljenja građana. Dezinformacije su postale važna tema za EU ​​i NATO poslednjih godina, a Zapadni Balkan se pokazao kao važan region u tom pogledu. Ovo je postalo posebno vidljivo tokom pandemije COVID-19 kada je usred globalne bitke narativa o nastanku pandemije i međunarodne pomoći, Zapadni Balkan postao regija u kojoj je slika Kine znatno poboljšana na štetu EU, uprkos značajnoj pomoći koju je EU pružila. Ali dok su EU i NATO pre svega bili zabrinuti zbog spoljnih uticaja na medije na Zapadnom Balkanu, postajalo je sve očiglednije da postoje i važni lokalni izvori antizapadnih narativa, uključujući predstavnike vlasti i lokalne medije. Najvažnija zemlja u ovom pogledu je Srbija, čiji je predsednik u martu 2020. otvoreno rekao da je solidarnost EU „bajka na papiru“ i da je jedini akter koji može pružiti pomoć Kina. Pitanje narativa o EU tokom pandemije našlo se čak i u Zagrebačkoj deklaraciji iz maja 2020. godine, gde se navodi da pomoć EU „zaslužuje javno priznanje“. Ovaj panel nastoji da pruži odgovore na pitanja ko proizvodi ove narative, kako su oblikovani i koja je njihova svrha. Takođe, ostaje da se odgovori na to koliko je region ranjiv na ove poruke i koliku štetu zapravo mogu da nanesu njihovoj evroatlantskoj perspektivi. Konačno, panel će pokušati da pruži odgovore na pitanje šta zapadni akteri treba da rade da bi se pozabavili ovim problemom. Panelisti će biti Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu i koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (Balkans in Europe Policy Advisory Group – BiEPAG), Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike i izvršni urednik portala European Western Balkans, Jasna Jelišić, šefica grupe za Zapadni Balkan i divizije za strateške komunikacije pri EEAS-u, i Asja Metodieva, istraživačica Instituta međunarodnih odnosa u Pragu, dok će panelom moderirati Tena Prelec, istraživačica-saradnica na Odseku za politiku i međunarodne odnose Univerziteta Oksford i članica BiEPAG-a.