Kao predstavnici tink tenkova i organizacija civilnog društva posvećenih transformaciji Srbije u funkcionalnu demokratiju i pristupanju Evropskoj uniji, osećamo obavezu da vas obavestimo o našoj dubokoj zabrinutosti povodom skorašnjih događaja u našoj zemlji i pravcu u kojem se, kako se čini, oni kreću. Trenutni protesti u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, koje je pokrenula najava predsednika da će u glavnom gradu tokom vikenda biti uveden policijski čas, simptomi su ozbiljnih problema, a trenutno se čini malo verovatno da će oni biti rešeni kroz legitimne institucije.
Protesti širom Srbije rezultat su velikog gubitka poverenja u vladine institucije, posebno kada je u pitanju borba protiv pandemije COVID-19. Izveštaji istraživačkih novinara ukazuju na manipulisanje statistikama o slučajevima zaraze koronavirusom i smrtnim slučajevima, posebno u nedeljama pre parlamentarnih izbora 21. juna. Ozbiljne sumnje da je broj smanjen, a restriktivne mere ukinute pre izbora da bi se obezbedila visoka izlaznost, naneli su ogroman udarac poverenju građana u zvanične statistike i Vladinu politiku borbe protiv pandemije.
Posle parlamentarnih izbora 21. juna neće biti opozicije u srpskom parlamentu i veliki delovi srpskog društva više neće imati svoje predstavnike u najvišem zakonodavnom telu. Ne samo da je jedan deo opozicije, nezadovoljan izbornim uslovima, bojkotovao izbore, već je izborni proces ozbiljno kompromitovan neuobičajeno velikim brojem nepravilnosti i sumnjom na izbornu prevaru. Nezavisni posmatrači već su ove izbore klasifikovali kao najneregularnije u skorijoj prošlosti, i s pravom se može očekivati da će njihovi rezultati dovesti do značajne političke krize. Trenutno političko vođstvo ne pokazuje spremnost da prihvati realnost i smatra da su ovi izbori „istorijska pobeda“, što pokazuje da nije spremno da se uključi u preko potreban široki društveni dijalog o budućnosti demokratije u Srbiji.
Konačno, brutalno policijsko nasilje protiv demonstranata u Beogradu, koje su preneli svetski mediji, uznemirujuće podseća na događaje u Srbiji devedesetih godina i ne pripada demokratskoj zemlji koja teži članstvu u EU. Ova eskalacija nasilja, u kojoj se mirni demonstranti nađu između policije i male nasilne grupe, u gore pomenutim okolnostima lako može da se izmakne kontroli. Upotreba sile bila je brutalna i neproporcionalna. Postoje ozbiljne indikacije o umešanosti dela bezbednosnih službi i organizacija bliskih vladajućim političkim strankama u izazivanje nasilja.
Nedavno smo izdali saopštenje za javnost povodom spuštanja Srbije u kategoriju „hibridnih režima“ od strane Fridom Hausa, izrazivši ozbiljnu zabrinutost zbog stanja demokratije u Srbiji i tom prilikom pozvali Vladu Srbije da pokrene ozbiljan društveni dijalog o stanju demokratije i o EU kako bi se posvetila veća pažnja pitanju demokratije u okviru pregovora Srbije o pristupanju. Dobro smo svesni šireg i regionalnog konteksta procesa pristupanja Srbije EU. Međutim, pozivamo EU da ostane verna svojim osnovnim principima i normama i zahtevamo konkretne rezultate u primeni vladavine prava i osnovnih principa demokratije u Srbiji. Samo demokratska Srbija, čvrsto oslonjena na demokratske institucije, biće u stanju da reši preostale regionalne probleme. Onome ko tvrdi drugačije, nije stalo do stabilnosti Srbije i regiona
Imajući u vidu nedavna dešavanja, smatramo da su naše poruke relevantnije nego ikad. Ako se ne ulože ozbiljni napori za poboljšanje stanja demokratije u Srbiji i povratak dijaloga u legitimne institucije, gde on i pripada, trenutna kriza bi se mogla produbiti, a put Srbije ka EU mogao bi biti ugrožen u godinama koje dolaze.
Saopštenje za javnost potpisali su Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Centar savremene politike (CSP), Evropski pokret u Srbiji (EMINS), Centar za evropske politike (CEP), Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM).